Od 2027. nova pravila za merenje vremena: Kako će se ukidanje prestupnih sekundi odraziti na svet

Stručnjaci zaduženi za globalno merenje vremena izglasali su ukidanje prakse dodavanja dodatne sekunde Koordinisanom univerzalnom vremenu (UTC), jer postoji ozbiljan rizik od pojave prve "negativne sekunde" u istoriji. Iako ova praksa ne utiče na svakodnevni život građana, njeno zadržavanje moglo bi da izazove velike probleme u funkcionisanju računarskih sistema širom planete.

Generalna konferencija za tegove i mere (CGPM) donela je ovu odluku u četvrtak, 15. oktobra 2026. godine, tokom 28. zasedanja u Versaju, gde su delegati raspravljali o budućnosti globalnog vremena. Zvanični svetski standard prestaće da dodaje prestupne sekunde počevši od 20. maja 2027. godine.

Zvezda koja svetli zeleno zbunila naučnike: Otkrivena tajna neobične boje

Vreme više neće biti isto: Ukida se prestupna sekunda, menja se svetski sistem merenja

Šta je prestupna sekunda?

Stručnjaci za Koordinisano univerzalno vreme (UTC) usvojili su praksu dodavanja jedne sekunde kako bi kompenzovali odstupanja do kojih dolazi usled rotacije Zemlje. Do sada su se prestupne sekunde povremeno dodavale sa ciljem da se dva različita načina merenja vremena održe sinhronizovanim.

Sistem UTC se oslanja na izuzetno precizne atomske satove, dok astronomsko vreme zavisi od rotacije Zemlje čija brzina beleži blage varijacije. Da bi se razlika između ove dve vremenske skale održala na minimumu, od 1972. godine dodato je ukupno 27 prestupnih sekundi. Poslednji put to se dogodilo krajem 2016. godine, kada je jedan minut, izuzetno, trajao 61 sekundu.

Za ljude su ove korekcije gotovo nevidljive, ali mogu izazvati ozbiljne tehničke probleme. Računarski sistemi, telekomunikacione mreže, satelitska navigacija i elektroenergetska infrastruktura zavise od savršeno preciznog i pouzdanog vremenskog sinhronizovanja. Prethodna dodavanja prestupnih sekundi već su izazivala smetnje u radu IT sistema i internet usluga.

Kao iz filmova "Ratovi zvezda": Planeta veličine Zemlje mogla bi da podrži život u sistemu sa dve zvezde

Zašto se ukida ova mera?

Ključni razlog za ovu istorijsku odluku leži u načinu na koji se menja rotacija naše planete - prvi put se stvorio rizik da vreme mora da se "vrati unazad".

Posmatrano dugoročno, plimske sile usporavaju rotaciju Zemlje, ali poslednjih godina njena rotacija se povremeno blago ubrzavala. To je otvorilo mogućnost da se prvi put primeni takozvana "negativna prestupna sekunda", tokom koje bi se jedna sekunda oduzela, umesto dodala. Budući da se ovako nešto nikada u istoriji nije dogodilo, naučnici nisu sigurni kako bi tehnički sistemi reagovali i da li bi to izazvalo kolaps.

Zbog toga je međunarodna zajednica stručnjaka odlučila da ukine postojeća pravila ranije nego što je planirano. Prema novom sistemu, biće dozvoljeno da razlika između UTC-a i astronomskog vremena raste, a tolerisaće se odstupanje i do 3.600 sekundi, odnosno punih sat vremena. Ipak, stručnjaci napominju da će proći mnogo vremena pre nego što ovakva razlika bude zahtevala korekciju, tako da je ova mera pre svega preventivna.

Čovečanstvu preti izumiranje do 2100. godine? Naučnici upozoravaju na 17 globalnih opasnosti

Ko stoji iza ove odluke?

Generalna konferencija za tegove i mere (CGPM) okuplja predstavnike država članica, kao i pridruženih država i ekonomskih regiona, a sastaje se obično svake četiri godine. Prema podacima Međunarodnog biroa za tegove i mere (BIPM), organizacija trenutno broji 69 država članica i 34 pridružene ekonomije.

Među evropskim članicama su Nemačka, Austrija, Francuska, Italija, Španija, Švajcarska, Velika Britanija, Poljska i Ukrajina. Američki kontinent predstavljaju SAD, Kanada, Brazil, Argentina, Meksiko i Peru; Aziju Kina, Japan, Indija, Južna Koreja, Indonezija i Tajland, dok Afriku zastupaju Južna Afrika, Egipat, Maroko, Tunis i Kenija. Takođe, zastupljene su i Australija i Novi Zeland.

Koji sektori će osetiti promene?

Uticaj ove odluke najviše će se osetiti u visoko specijalizovanim sektorima koji zahtevaju savršeno usklađivanje sa rotacijom Zemlje. To uključuje astronomiju, geodeziju (nauku o merenju i mapiranju Zemlje, njenog oblika i gravitacionog polja), kao i specifične satelitske aplikacije.

Za ove discipline, precizno poznavanje rotacije naše planete ostaće od suštinskog značaja. Budući da prestupne sekunde više neće usklađivati globalno vreme sa ovom rotacijom, stručnjaci iz ovih oblasti moraće samostalno da uračunavaju rastući jaz između zvaničnog i astronomskog vremena.

Konačni cilj novih pravila je da međunarodno merenje vremena postane jednostavnije i dugoročno pouzdanije, čime se digitalni sistemi konačno oslobađaju rizika koje donosi ubacivanje dodatnih sekundi u nepravilnim vremenskim razmacima, prenosi Euronews.

Svemir krije i ružičaste zvezde: Naučnici otkrili šta menja njihovu boju

Vrh Monblan porastao skoro dva metra od 2023. godine, ali to nije znak globalnog zagrevanja