Solarna baklja napravila haos: Došlo do prekida komunikacije, najavljena i polarna svetlost

Sunce je emitovalo snažnu solarnu baklju koja je izazvala privremene prekide u radio-komunikacijama na Zemlji i pokrenula oblak plazme koji bi u utorak mogao da dovede do pojave polarne svetlosti vidljive i na nižim geografskim širinama.

Izvor života na našoj planeti ponovo je pokazao svoju snagu. Sunce je u nedelju oslobodilo masivnu solarnu baklju iz regiona sunčevih pega poznatog kao AR4436, koji je u tom trenutku bio okrenut ka Zemlji.

Brz rast aktivne oblasti na Suncu može da izazove magnetne oluje na Zemlji

Istraživanje zbunilo naučnike: U delu svemira vreme možda ide unazad

Događaj, klasifikovan kao baklja klase M5.8, spada u kategoriju umereno jakih, ali dovoljno snažnih da izazovu primetne posledice u svemirskom vremenu i na našoj planeti.

Ova erupcija predstavlja još jedan pokazatelj da se nalazimo u periodu pojačane solarne aktivnosti, poznatom kao solarni maksimum.

Privremeni poremećaji u komunikacijama

Prvi talas energije stigao je do Zemlje brzinom svetlosti. Elektromagnetno zračenje izazvalo je umerene smetnje u visokofrekventnim radio-vezama iznad Atlantskog okeana i delova istočne Afrike.

Do privremenog ometanja komunikacija došlo je pre svega u sistemima koje koriste avijatičari i pomorci za navigaciju i prenos podataka na velikim udaljenostima.

Solarne baklje predstavljaju snažne eksplozije zračenja na površini Sunca. Naučnici ih svrstavaju u klase A, B, C, M i X, pri čemu je klasa X najjača.

Dok su baklje nižih klasa česte i uglavnom bez posledica, baklje klase M mogu izazvati kratkotrajne smetnje u radio-komunikacijama, naročito u oblastima koje su u tom trenutku okrenute ka Suncu.

Ruski odgovor Masku? Privatna firma gradi kosmodrom za čak 50 lansiranja godišnje

Oblak plazme na putu ka Zemlji

Pored zračenja, solarna erupcija izbacila je i veliki oblak magnetizovane plazme u svemir.

Reč je o pojavi poznatoj kao izbacivanje koronalne mase (CME), prilikom koje se deo spoljašnjeg sloja Sunčeve atmosfere odbacuje u međuplanetarni prostor.

Oblak čestica kreće se brzinom od oko 650 kilometara u sekundi i trenutno se kreće ka Zemlji.

Prema prognozama, očekuje se da će u utorak uveče „okrznuti“ Zemljinu atmosferu. Iako se ne predviđa direktan udar, i tangencijalni susret može izazvati geomagnetnu oluju i pojačanu pojavu aurore.

Ukoliko vremenski uslovi budu povoljni, polarna svetlost mogla bi da bude vidljiva južnije nego što je uobičajeno, uključujući delove Ujedinjenog Kraljevstva i severne regione Sjedinjenih Američkih Država.

Službe zadužene za praćenje svemirskog vremena saopštile su da prate kretanje oblaka plazme.

Novi izlazak u orbitu: Ruski kosmonauti kreću u zahtevnu šetnju svemirom

Prema modelima, glavni deo materijala trebalo bi da prođe izvan Zemljine orbite, ali se ne može isključiti mogućnost tangencijalnog udara ili dolaska udarnog talasa kasno 12. maja ili u ranim satima 13. maja po univerzalnom vremenu.

Solarni Maksimum

Ovakvi događaji nisu neuobičajeni. Sunce prolazi kroz prirodni ciklus aktivnosti koji traje oko 11 godina, a trenutno se nalazi u fazi vrhunca – solarnom maksimumu.

Tokom ovog perioda povećava se broj sunčevih pega, a učestalost i intenzitet baklji i izbacivanja koronalne mase značajno rastu.

Povećana zavisnost savremenog društva od tehnologije čini nas osetljivijim na efekte svemirskog vremena.

Geomagnetne oluje mogu uticati na elektroenergetske mreže, izazvati smetnje u radu satelita, GPS sistema i radio-komunikacija, a u pojedinim slučajevima dovesti i do prekida u snabdevanju električnom energijom.

Stručne službe i svemirske agencije nastavljaju kontinuirano praćenje Sunca i razvoj modela za rano upozoravanje na potencijalno snažne solarne događaje.

Pored tehnoloških izazova, pojačana solarna aktivnost donosi i jedan od najlepših prirodnih fenomena – pojavu polarne svetlosti, koja podseća na dinamične procese koji oblikuju naš kosmički prostor.

Japan kreće u potragu za vanzemaljcima: "Oni sugurno postoje negde u svemiru"

Savremena fizika donosi odgovor na najstarije pitanje: Kako je moguće da ni iz čega nastane nešto?