Srbija uz pomoć Kine pravi svoj satelit: Kako će izgledati stvaranje "Mozaika"?

Savetnik ministra u Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Zoran Tomić izjavio je danas da će se Srbija projektom "Mozaik" i pravljenjem svog satelita uključiti u razvoj svemirskih tehnologija što je, kako je rekao, izuzetno važno jer će u budućnosti razvoj tih tehnologija sve više uticati na razvoj ekonomije i stvoriće velike šanse za razvoj nacionalnih ekonomija, kompanija, ali i pojedinaca.

Govoreći o Memorandumu o saradnji sa Kinom o izradi prvog srpskog naučnog satelita u okviru projekta "Mozaik", Tomić je istakao da svemirski programi nisu više rezervisani samo za bogate, već da ima i sve više prostora i za siromašnije zemlje.

Srbija uz pomoć Kine lansira prvi satelit: Potpisan ugovor Astronomske opservatorije i kompanije DFH

Prve informacije o posadi koja leti do Meseca: Došlo do neočekivanog kvara na početku misije

"I danas imate borbu između Istoka i Zapada, samo što sada na Istoku možda prednjači Kina, ali sve više mesta ima i za male igrače, tako da je to velika stvar i jako bitna za našu ekonomiju. Ukoliko uspete i u svemirskoj priči da budete na neki način nezavisni, a da ne zavisite od partnera od kojih ćete sutra otkupljivati te snimke", rekao je Tomić.

On je istakao da je informacija danas najskuplja, pa je tako i sa slikama iz svemira i da su najviše cene trenutnih snimaka, a da su jeftiniji što su stariji. 

Tomić objašnjava da je projekat dobio ime Mozaik više po skraćenici od višenamenski naučni satelit (Multipurpose scientific satellite), da će imati naučne karakteristike i da je ideja da se pomoću tog satelita zabeleži sunčeva aktivnost u x delu spektra. 

"X deo spektra ne može proći do površine zemlje zbog atmosfere koja reflektuje taj deo energetskog zračenja. I zbog toga je ova misija bitna sa naučnog aspekta, jer naši astronomi na Astronomskoj observatoriji Beograd počeli su intenzivno da se bave i analizom uticaja sunčevog zračenja na klimatske promene", objašnjava Tomić.

On naglašava da će dobijanje tih informacija u trenutno opadajućoj fazi 11-godišnjeg ciklusa sunčeve aktivnosti dati mnogo odgovora na pitanja o klimatskim promenama i sunčevim aktivnostima koja je i dalje, kako je rekao, misterija za sve nas. 

NASA odustala od stanice u lunarnoj orbiti: Gradi bazu direktno na Mesecu

"Ali sa druge strane je jako lepo da mi polako ovladavamo satelitskom tehnologijom, da polako se istraživanjem u svemiru bavimo i van granica naše atmosfere, iako smo na površini zemlje zaista zavidne rezultate dostigli kao i sama država, posebna institucija Astronomska observatorija Beograd, koja će iduće godine obeležiti 140 godina postojanja", istakao je Tomić. 

Dodaje i da je to prilika da mlađi naraštaj, koji je više okrenut IT sektoru, razmišlja o nekim poslovnim prilikama.

"Razvoj satelitskih tehnologija će sve više uticati na razvoj ekonomije i ta svemirska ekonomija, da je tako nazovemo, sve veći primat će uzimati i u budućnosti i ogromne šanse donosi za razvoj i nacionalnih ekonomija i pojedinačnih kompanija. I ako vam kažem da se više od 1.000 satelita godišnje lansira zarad, u najvećem delu, komercijalnih potreba, govorimo o ogromnim šansama koje daje i našim ljudima koji nisu čisto naučnici", navodi savetnik ministra. 

Što se tiče izrade satelita, navodi da ne može da kaže koliko će trajati, jer to zahteva neke preduslove koje mi moramo da imamo.

"Moramo imati čistu sobu, adekvatnu radionicu sa alatima, moramo prilikom sklapanja prve verzije satelita da prođemo čitav niz testiranja i atesta samog satelita, gde se, nakon testiranja i modifikacija samog izgleda satelita, pravi finalna verzija. To je taj drugi satelit koji se onda pakuje i šalje partnerima koji će to dalje lansirati u orbitu", rekao je Tomić. 

Misterija u svemiru: Treperenje zvezde otkrilo mogući sudar planeta

Istakao je da Srbija nema geografske uslove da ima svoj kosmodrom i da sama lansira satelite, ali da traži partnersku zemlju koja će nam u budućnosti pomoći u lansiranju.

"Nadam se da će, u bliskoj budućnosti, naši timovi sa timovima iz drugih zemalja razviti rakete koje će moći da nose manje satelite i da se lansiraju iz područja poput Srbije", naveo je Tomić.

Govoreći o koristima koje će naša zemlja imati od lansiranja svog satelita, savetnik ministra je rekao da im je ideja da u satelit instaliraju i kameru kojom ćemo polako učiti kako da se bavimo opservacijom zemlje.

Život bez matične zvezde: Šta bi se desilo sa našom planetom da Sunce jednostavno nestane?

"To je nešto što najveći broj satelita koji se nalazi u niskoj orbiti pruža od podataka. Ideja je da bude u orbiti, 500 km udaljenoj od zemlje, što je orbita gde nam se nalazi Međunarodna svemirska stanica. Tako da ćemo učiti kako da pravimo fotografije zemlje, da obrađujemo te snimke zemlje, učićemo vezano i za komunikaciju sa samim satelitom", naveo je Tomić.

Dodao je da bi satelit trebalo da bude na polarnoj orbiti, tako da bi otprilike, prema proračunima, jednom dnevno trebalo da bude iznad same površine Srbije. 

"Ideja je da ovladamo tim tehnikama, jer kockasta satelitska tehnologija (cube satellite tećnology) je budućnost i već imamo mlade ljude sa kojima sam razgovarao i koji već imaju ideju o jednoj konstelaciji kjub satelita koja bi sutradan mogla da bude i u svrhe poljoprivrede, observacije zemlje", naglasio je savetnik ministra.

On dodaje da se tehnologija od jednog unita najviše koristi na univerzitetskom nivou i posebno kod onih timova koji žele da ovladaju tom tehnologijom i da su se zato za njih odlučili ljudi sa opservatorija, ali i njihovi partneri: Elektrotehnički fakultet, Matematički fakultet, Institut Mihajlo Pupin i Mašinski fakultet, a uskoro bi trebalo da im se priključe i partneri sa Niškog univerziteta, pre svega Elektronski fakultet. 
 

Život bez matične zvezde: Šta bi se desilo sa našom planetom da Sunce jednostavno nestane?

Crveni alarm na Arktiku: Morski led nestaje zabrinjavajućom brzinom