Surovije od svemira: Kako izgleda život u najdubljoj tački na Zemlji i koja bića tamo opstaju

Za ovo mesto kažu da je poput tuđe planete na našoj Zemlji i da su uslovi za život tamo gori nego u svemiru, a ipak život tamo cveta.

Zamislite mesto gde sunčeva svetlost nikada nije prodrla. Mesto gde je temperatura vode tik iznad tačke smrzavanja, a pritisak toliki da bi vas u sekundi smrskao poput prazne limenke.

Asteroid prošao veoma blizu Zemlje: Bio je četiri puta bliži od Meseca

Ruski naučnici: U svemiru postoje planete nalik Zemlji, ali ih je teško registrovati

To mesto postoji, nalazi se na zapadu Severnog Tihog okeana, istočno i južno od Marijanskih ostrva, blizu Guama, i zove se Marijanska brazda.

To je najdublja tačka svetskih okeana i najdublje mesto na površini Zemljine kore, čije dno, poznato kao "Challenger Deep", doseže gotovo 11.000 metara ispod površine mora. Kada bi se tamo spustio Mont Everest, njegov vrh i dalje bi bio više od dva kilometra ispod površine.

Dugo se verovalo da je ova zona večnog mraka potpuno pusta. Međutim, savremene ekspedicije i robotske podmornice otkrile su neverovatan ekosistem pun stvorenja koja prkose zakonima biologije.

Život pod pritiskom od 1.000 atmosfera

Najveći neprijatelj života u ponoru nije mrak, već hidrostatski pritisak. Na dnu Marijanske brazde on iznosi više od 1.000 bara. To je ekvivalent situaciji u kojoj bi nekome na glavu naslagali 50 putničkih aviona.

Obične ribe ne mogu preživeti na tim dubinama jer bi im se membrane ćelija raspale, a kosti doslovno rastvorile pod hemijskim uticajem ekstremnog pritiska i hladnoće.

Na dnu okeana uslovi za život mnogo su gori nego u svemiru

Dok u svemirskom vakuumu letelica mora da izdrži razliku od samo jedne atmosfere, podmornica na dnu Marijanske brazde trpi zastrašujući spoljašnji pritisak od čak 1.100 atmosfera.

Takođe, za razliku od beskonačne vidljivosti i brzih radio-veza u svemiru, u ponoru okeana vlada potpuni mrak, dok voda blokira radio-talase i komunikaciju svodi na spori sonar.

I konstruktorski je neuporedivo lakše napraviti strukturu koja zadržava vazduh unutar vakuuma nego vozilo koje se brani od brutalne težine okeana koja pokušava da ga zdrobi.

Koliko je i dalje teško istraživati duboko more najbolje pokazuje podatak da se na dno Challenger Deepa spustilo manje od 30 ljudi, što je znatno manje u poređenju s brojem astronauta koji su putovali u svemir.

Pa ipak, evolucija je pronašla rešenje. Živa bića sa dna okeana koriste posebna jedinjenja koja im stabilizuju proteine i sprečavaju da budu zgnječena.

Svet pred probijanjem ključne granice zagrevanja: Srbija već živi budućnost koja plaši naučnike

Bića koja žive na najdubljoj tački okeana

Neki možda zamišljaju da u Marijanskoj brazdi žive morske nemani s ogromnim zubima iz holivudskih filmova, ali tamo zapravo obitavaju mnogo suptilnija, prozirnija i neobičnija stvorenja.

Marijanska puž-riba (Pseudoliparis swirei)

To je zvanični rekorder - najdublje zabeležena živa riba, uočena na dubinama većim od 8.000 metara. Izgleda potpuno bezopasno, bledoružičaste je boje, nema krljušti, a koža joj je toliko prozirna da joj se vide unutrašnji organi.

Umesto čvrstih kostiju, njeno telo oslanja se na elastičnu hrskavicu koja savršeno podnosi pritisak.

Divovski amfipodi (račići-monstrumi)

Dok su amfipodi koji žive blizu površine dugi svega nekoliko milimetara, u dubinama Marijanske brazde vlada fenomen poznat kao dubokomorski gigantizam. Tamošnji amfipodi, nalik izduženim škampima, mogu narasti i do 30 centimetara.

Hrane se organskim otpadom koji tone s površine, uključujući drvo i plastiku, a u njihovim crevima žive posebne bakterije koje im pomažu da svare ono što je drugim bićima neupotrebljivo.

Ksenofiofore (divovske jednoćelijske amebe)

Zamislite jednu jedinu ćeliju koja može narasti do 10 centimetara u prečniku. Ksenofiofore su zapravo divovske amebe koje prekrivaju dno Marijanske brazde. One funkcionišu poput sunđera koji skupljaju sediment s morskog dna i iz njega izvlače hranljive materije. Izuzetno su otporne na visoke koncentracije teških metala, poput žive i olova, koje bi ubile bilo koje drugo biće.

Crvi i mekušci

Naučne ekspedicije otkrile su čitave kolonije dubokomorskih cevastih crva i školjki koje žive na dubinama većim od 9.000 metara.

Oni ne zavise od sunčeve svetlosti. Umesto fotosinteze, njihova osnova života je hemosinteza - proces u kojem mikrobi pretvaraju toksične hemikalije i metan, koji izbijaju iz podvodnih vulkana i pukotina, u čistu energiju i hranu.

Uticaj čoveka stigao je i do dna okeana - nažalost

Iako deluje kao svet tišine, Marijanska brazda zapravo je veoma bučna. Posebni hidrofoni spušteni na dno zabeležili su stalnu jeku - od zvukova kitova koji odjekuju odozgo, preko tutnjave podmorskih zemljotresa, pa sve do brodskih propelera koji prolaze kilometrima iznad.

I čak su na toj najdubljoj tački planete pronađene plastične kese i omoti od slatkiša. Mikroplastika je već u velikoj meri pronađena u telima malih stvorenja koja žive na dnu.

Najnovija genetska istraživanja hiljada novih mikrobioloških vrsta otkrivenih u Marijanskoj brazdi pokazuju da te bakterije kriju tajne koje bi mogle pomoći u stvaranju novih lekova protiv upala i raka ili pomoći u razvoju tehnologija za svemirska putovanja jer nam pokazuju kako ćelije mogu funkcionisati u najekstremnijim mogućim uslovima.

Putovanje do Marsa moglo bi da traje upola kraće: NASA razvija novu tehnologiju

Preko 150 ljudskih glava čeka u komorama: Zašto je transplantacija mozga i dalje nemoguća?