Večeras redak fenomen na nebu: Nađite mesto i pogledajte "Plavi mesec"

Večeras nas na nebu očekuje jedan retki fenomen – Plavi mesec. Ipak, uprkos nazivu, ne očekujte da naš prirodni satelit promeni boju.

Izraz „jednom u Plavom mesecu“ koristimo upravo da opišemo nešto što se dešava izuzetno retko, poput onoga – „kad na vrbi rodi grožđe“.

NASA potvrdila eksploziju meteora iznad SAD: Jačina praska kao 300 tona TNT-a

Naučnici otkrili šta se krije ispod australijske pustinje: Prizor ostavlja bez daha

Otkud onda ovaj naziv i kakve veze sa tim ima Uskrs, istraživali smo sa astrofizičarima.

Sam izraz „Plavi mesec“ zapravo je žargonski termin za pojavu kada ujednom kalendarskom mesecu imamo dva puna Meseca. Iako deluje da se to često dešava, u pitanju je ciklus od dve i po do tri godine. Ključ je u neslaganju našeg kalendara i prirode.

“Vreme između dva puna meseca je 29 i po dana. Ponoviću 29 i po. To je neznatno kraće od kalendarskih meseci koji su do 31 dan. Tako da u jednom kalendarskom mesecu najčešće imamo jedan pun mesec, ali može da se dogodi da je tan pun mesec prvog u mesecu i poslednjeg što je upravo sada. Pun mesec smo imali prvog maja, pa evo sada poslednjeg dana maja”, objašnjava za UNU astrofizičar Jovan Aleksić.

Februar je jedini mesec u kojem se ovaj fenomen teoretski nikada ne može desiti. Ali, za stare narode, Mesec je bio jedini precizan kalendar. I danas, hrišćanski svet najradosniji praznik određuje upravo prema njemu.

“Uskrs se računa kao nedelja posle punog meseca, posle prolećne ravnodnevice. Imamo ravnodnevicu koja je fiksni datum, nakon toga pun mesec koji može da bude pokretan i nedelja koja može da bude pokretna. Iz ta dva razloga je Uskrs pokretni praznik, ali vidimo da je vezan za pun mesec”, kaže nam Aleksić.

Stiže plavi pun Mesec u Strelcu: Donosi velike promene za četiri znaka

Dok mi čekamo mrak, Plavi mesec je već tokom prepodneva stigao na južnu poluloptu. U Čileu se stotine ljudi okupilo u opservatorijama kako bi uživale u onome što zovu svoje kulturno nasleđe – čistom nebu.

“Današnja aktivnost je uglavnom posmatranje punog meseca, što je uključivalo šetnju kroz naš park. Ideja je da se ljudima omogući da uživaju u kulturnom nasleđu koje Čile ima, a to je njegovo nebo”, rekao je za AP  naučni komunikator u Astro Maipu Felipe Serda.

Zanimljivo je da je ovaj Plavi mesec ujedno i „mikromesec“. Budući da njegova orbita nije savršen krug, on je sada na udaljenosti od oko 406 hiljada kilometara, što ga čini nešto manjim i tamnijim nego inače. 

Ipak, bez obzira na veličinu, oblaci nam večeras neće smetati – nađite svoje mesto pod vedrim nebom.

Srbija planira svoju polarnu stanicu na Antarktiku: Nosiće ime po Milutinu Milankoviću

Evropa postaje najtopliji kontinent: Naučnici otkrivaju zašto temperature ekstremno skaču