Srbija počela sklapanje naprednih izraelskih dronova: Šta mogu novi sistemi i kakvu ulogu ima veštačka inteligencija
Domaća industrija dobija pristup naprednim tehnologijama za dronove
18.09.2026. 13:07
Podeli:
Foto: Instagram/buducnostsrbijeav
Srbija od pre nekoliko dana i zvanično sklapa najmodernije borbene dronove. Pod velom tajnosti otvoreno je visokotehnološko postrojenje u saradnji sa izraelskim gigantom, a najavljena su još tri pogona širom zemlje.
Hoće li se dronovi koristiti i u našem odbrambenom sistemu, ili su samo namenjeni za izvoz? Zašto se lokacija fabrike čuva u strogoj tajnosti, i šta taj transfer tehnologije menja na geopolitičkoj mapi Balkana? O tome su govorili vojni analitičar Vladan Radulović i urednik vazduhoplovnog portala Tango Six, Petar Vojnović.
"Ja razumem i promociju i sve, ali mislim da na određenim mestima kamerama nije mesto. Ovde imamo drugu dimenziju koja je sama po sebi specifična zbog činjenice da je u pitanju, dakle, saradnja sa Izraelom, zbog situacije koja je takva kakva jeste, pre svega na Bliskom Istoku. I naročito na sve ono što se dešavalo na relacijama između Izraela i Irana i američkih vojnih instalacija u regionu", kaže Radulović za Euronews.
Za Radulovića je, međutim, mnogo važnije pitanje šta će Srbija dobiti od transfera tehnologije i koliko će domaća industrija zaista biti uključena u proizvodnju.
"Bitno nam je da dobijemo sopstvene kapacitete, odnosno da ih osnažimo i u proizvodnom smislu, što se tiče hardvera, ali pre svega kada je reč o osposobljavanju naših ljudi koji će raditi na tome. To je jedan segment. Drugi je sposobnost da takve platforme možemo da isporučimo sopstvenim oružanim snagama, dakle jedinicama Vojske Srbije", navodi vojni analitičar.
Radulović smatra da bi domaća proizvodnja mogla da ima i širi komercijalni značaj, ukoliko Srbija postane posredna tačka između izraelskih proizvođača i država koje iz političkih ili drugih razloga ne žele direktno da kupuju izraelsku vojnu opremu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao: "Ovi dronovi idu kroz prozore, jure protivnika, neverovatno su efikasni, i možete da vidite kako se trenira i vežba ono što proizvodimo ovde u Beogradu. Mnogo smo srećni što smo do tog nivoa došli", poručio je predsednik.
Urednik portala Tango six, Petar Vojinović navodi da među sistemima koji su predstavljeni nalazi se i Lanius, mali dron namenjen za specifične zadatke u urbanom prostoru.
"Taj prvi koji je identifikovan na predstavljanju pre mesec dana na Batajnici jedan je od tri. Juče smo saznali da postoje još dva. To su mali dronovi, veoma specifični i namenjeni za urbanu borbu“, objašnjava Vojinović.
On navodi da se kod jednog od sistema koriste tehnologije koje omogućavaju letelici da uđe kroz otvor ili prozor i deluje na cilju, dok drugi sistemi imaju drugačiju namenu i konfiguraciju.
"Oni su mali dronovi koji imaju u sebi to eksplozivno punjenje, koje je, interesantno, juče smo čuli da li taj Lanius ili neki od ovih drugih koriste eksploziv proizveden u Krušiku. Dakle, to je taj deo industrijske saradnje. Sva tri su upravljana od strane čoveka. Imaju naočare koje operateru projektuju sliku sa kamere, kao i ranac i džojstik pomoću kojih se upravlja dronom", rekao je Vojinović.
Posebnu pažnju, kaže Vojinović, privlači primena veštačke inteligencije.
"Lanius X je prvi koji, koliko je potvrđeno iz zvaničnih izvora, ima Nvidia čipove. To ne znači da dron ima svoj ‘mozak’ i da samostalno donosi odluke. Veštačka inteligencija može da služi za prepoznavanje ciljeva, asistirano navođenje i određene autonomne funkcije, naročito u situacijama kada se izgubi veza sa operaterom“, navodi Vojinović.
On dodaje da je upravo razvoj takvih tehnologija jedan od najvažnijih trendova savremenog ratovanja.
"To je tehnološka stvar koja će sve više biti prisutna. Dronovi više nisu samo letelice kojima čovek upravlja preko kamere. Veštačka inteligencija ulazi u različite faze njihovog korišćenja“, kaže Vojinović.
Od dronova do "digitalne armije“
Vojni analitičar Vlada Radulović ocenjuje da razvoj ovakvih sistema treba posmatrati kao deo mnogo šire transformacije savremenih oružanih snaga.
"Trendovi koje diktira savremeno bojište donose potpuno novu sliku i izgled oružanih snaga. Ubrzani razvoj vojnih tehnologija, zajedno sa iskustvima koja se stiču na bojnom polju, utiče na to da se neke stvari menjaju iz korena – od doktrinarnih do strateških dokumenata“, kaže Radulović
Posebno važnim smatra razvoj mrežno-centričnog ratovanja, u kojem različiti sistemi međusobno razmenjuju informacije u realnom vremenu.
"Svaka platforma, svaka jedinica, čovek, helikopter, avion, bespilotna letelica, artiljerijsko oruđe, PVO položaj, radarski sistem, satelit i svi senzori komuniciraju između sebe. Podržano veštačkom inteligencijom, to znači da komanda u realnom vremenu dobija informacije, obrađuje ih i može da dobije predložene scenarije“, kaže on.
Radulović pritom naglašava da veštačka inteligencija ne znači da mašina samostalno donosi odluke.
"Veštačka inteligencija ne donosi odluku na bojnom polju. Odluku donosi čovek i pretpostavljena komanda. Veštačka inteligencija služi da vrši obradu, razmenu i prenos podataka u realnom vremenu“, kaže Radulović.
Koliko Srbija zaista može da proizvede?
Petar Vojinović ukazuje na to da Srbija već ima određene kapacitete za razvoj i proizvodnju bespilotnih sistema.
"Mi imamo proizvodnju i u državnim i privatnim firmama. Tu je Vojnotehnički institut, postoje kompanije koje proizvode FPV dronove, kao što je Komarac, a postoje i privatne firme koje razvijaju sopstveni softver za kontrolu dronova.“, kaže urednik portala Tango Six.
Ipak, nivo domaće tehnologije razlikuje se od onoga što donosi saradnja sa velikim međunarodnim proizvođačima.
"Proizvodnja postoji, ali tehnologija nije toliko razvijena da bismo mogli da napravimo sve što može jedna velika kompanija poput Elbita. Posebno je teško razviti veće bespilotne letelice, poput Hermesa 900“, kaže Vojinović..
Hermes 900, objašnjava analitičr, predstavlja znatno kompleksniji sistem i prvenstveno je namenjen izviđačkim zadacima.
"To je bespilotna letelica koja leti na većim visinama i može da bude borbena, ali najverovatnije će, prema onome što za sada znamo, biti izviđačka. Jedna od njenih mogućnosti je kamera od 360 stepeni sa velikim optičkim mogućnostima. Ona može da vrši pasivno video-izviđanje, bez emitovanja signala, što otežava njeno otkrivanje“, dodaje Vojinović.
Takva letelica mogla bi da bude deo šireg sistema digitalne armije, jer bi podatke sa terena mogla da prosleđuje drugim jedinicama i komandnim strukturama.
Vojinović navodi da Srbija već ima relativno razvijenu bazu za proizvodnju i razvoj bespilotnih sistema, ali postoji prostor za dalje unapređenje.
"U Vojsci Srbije trenutno imamo veliki broj različitih tipova dronova, a određeni broj je i u razvoju. Imamo i domaće sisteme i one koji se nabavljaju iz inostranstva“, smatra on.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
Foto: Instagram/buducnostsrbijeav
