Kifle zbog kojih mnogi stoje u redu godinama: Priča o legendarnoj beogradskoj pekari "Čarli"

Iako nije najstarija pekara u Beogradu, "Čarli“ je jedna od svega šest pekara koje su postojale u prestonici sredinom prošlog veka. Najpoznatija je po kiflama - u njoj se svakog dana napravi između hiljadu i po i dve hiljade komada.

Pekaru je 1964. godine osnovao Sreten Spasović, zvani Cuca, a posao je kasnije preuzela njegova supruga Nadežda, koja se i danas rado priseća nekih drugačijih vremena.

Čuvari beogradskog duha umetnosti – Jugoslovensko dramsko pozorište i Dvorana Kulturnog centra Beograda

Ulični muzičari Beograda: Spoj tradicije i savremenog ritma - blagodet za sve generacije

„Nekada se radilo 5, 6 hiljada kifli, toliko se vadilo, ali tada je bilo malo pekara i narod je bio strpljiv. Čeka za dve kifle, red je bio sve do Makedonske ulice, niko se ne buni. Čekaju, mirno.  Mnogo se promenilo, mladi su sad nervozni, a kamoli mi koji godine imamo. Onda nije bilo ni televizije, narod je nekako sporije živeo“, objašnjava za UNU vlasnica pekare „Čarli“ Nadežda Simovska Spasović.

Iako se danas živi brže, redovi za kifle i pogačice i dalje nisu retkost. Ljudi iz svih delova grada dolaze po jednostavan, ali kvalitetan doručak, uz koji se, kažu, budi nostalgija. Mnogi građani već više decenija uvek ovde dolaze da kupe kifle, jer dobre navike ne treba menjati.

Ako ste makar jednom probali njihovu kiflu, znajte da je to samo jedna od oko 36 miliona napravljenih za više od šest decenija. A taj ukus mnoge vraća pravo u detinjstvo.

Kifla mnoge asocira na doručak iz osnovne škole, a u pekari „Čarli“ su hrskave spolja, mekane unutra i postoje dve verzije, slane i obične. Stalno izlaze nove, tako da su uvek sveže. Tajnu za najbolje kifle u gradu, otkio nam je pekar koji već deceniju radi u ovoj pekari.

Jedna od glavnih tajni je to što se za pripremu testa ne koriste aditivi.

„Dobre su zbog samog procesa pravljenja kifli, obrade, testa, odmaranja testa. Ali i peći, kao i celokupnog procesa rada. Imamo peć koja je stara preko 50 godina, parna peć“, objašnjava nam pekar Džemal Velija.

U „Čarliju“ se retko menjaju i radnici, što ukazuje na njihov kvalitet, ali i na kvalitet poslodavca. Prva generacija radila je do penzije, čak 47 godina. Danas radi treća ekipa, svesna da je njeno radno mesto deo istorije Beograda.

„Mušterije koje dolaze, vide se generacije. Sa baka, na sinove, ćerke, unuke. Svi dolaze i spominju, mi smo nova lica pa nama sve govore - ‘mi smo imali iskustva sa starim radnicima, sa kiflama koliko su zadovoljni‘“, objašnjava za UNU prodavačica Nevena Marković.

Radnja je prvobitno nosila prezime osnivača - „Spasović“. Godine 1980. preimenovana je u „Čarli“, po fotografiji Čarlija Čaplina koju je prijatelj doneo iz Pariza, jer je gazda bio veliki obožavalac njegovih filmova.

Danas naslednici posla kažu da su svesni odgovornosti, ali i privilegije koju nose.

„Velika je odgovornost, ja volim reći na ovom potezu u Starom gradu, da smo između Doma vojske i Doma omladine - mi predstavljamo svojevrsni dom kulture. Trudim se da nastavim da održim i miris i ukus starog Beograda“, kaže za UNU naslednica posla Mihaela Ristovska.

Pisac Ognjen Vlačina posvetio je jednu priču ovom mestu u knjizi „Pripovijesti Belog grada“, a mi izdavajamo nekoliko redova.

„Pa u čemu su caka i magija ovog kultnog mjesta? Ima ih nekoliko. Jedna je svakako činjenica da svježe i toplo pecivo brzo i dinamično pristiže u staklene rafove...

Probajte i vi. Nećete se pokajati."

 Mekana kifla svakom prija, a i malo istorije i starog duha Beograda nije na odmet. 

Projekat sufinansiran od strane Gradske uprave Grada Beograda, stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Duh Beograda na platnu: Ovako prestonicu doživljava slikarka Minja Miletić

Kalemegdan kao večni svedok istorije i vremena: Čemu nas uči prošlost koju krije Beogradska tvrđava?