Voda sa česme ili iz prodavnice? UNA istražuje koliko je bezbedno piti vodu sa izvora u Beogradu

Sunčani i prolećni dani i danas su bili idealni za boravak u prirodi. Naš kolega Stefan je ljubitelje roštilja zatekao u Košutnjaku, zbog čega smo mi proverili kakav je kvalitet vode na javnim česmama u tom parku, ali i u drugim delovima Beograda.

Dok se evropski gradovi ubrzano pretvaraju u takozvane „plave tačke” gde vas od najbližeg izvora pijaće vode ne deli više od deset minuta hoda, u Beogradu je slika znatno drugačija. 

Važno za Beograđane: Zatvara se ulica u centru, jedna linija gradskog prevoza menja trasu

Novo rešenje u Zemunu zbunilo građane: "Beton" oko drveća umesto zemlje, oglasio se proizvođač

Uz 34 izvorske česme koje uglavnom nisu za piće, postoji još oko 200 povezanih na vodovod. Ipak centar za kreiranje politika i strategija navodi da je neophodno da se taj broj poveća da bi se ispoštovale direktive Evropske unije.

"U proseku bi trebalo možda nešto više od 100 javnih česmi da se izgrade u samom centru grada, pričamo samo o urbanom delu grada. Zato što je tu i najveća koncentracija ljudi", kaže za UNU Milica Stanković iz Centra za kreiranje politika i strategija.

Dok ekološki aktivisti traže više, ljudi na terenu kažu – ono što imamo, radi dobro.

Voda za piće neispravna na sedam javnih česama u Kragujevcu: Pogledajte spisak bezbednih lokacija

"Ovde živim, ovde radim. Ova česma je do nedavno bila neaktivna zbog zimskih uslova i tako, zbog zamrzavanja. Ovo je česma koja je lepo oblikovana i lepo urađena. Treba da ih bude što više i može da priča ko šta hoće, ovo je dobra voda, jeste ona sa Makiša, ali dobra voda koju pijemo kući", objašnjava za UNU meštanin Banjice Ljuba Anđelković.

Ali, čim se udaljimo od gradske mreže i stignemo do izvorskih česmi, sigurnost zamenjuju upitnici. Jedan od takvih primera je nedavno renovirana Kraljeva česma u Lisičjem potoku.

Kraljevska česma

Ko tok mi pije taj mladuje, ko žubor sluša taj se raduje, a odmah iznad natpis – Voda nije za piće. Sa druge strane, na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje piše da voda sa ove česme jeste kvalitetna i da jeste za piće. Zato je možda najbolje da uvek proverite podatke sa njihovog poslednjeg merenja na njihovom sajtu.

Od 34 javne česme sa izvorskom vodom u Beogradu, uglavnom je samo ona u Jajincima bila čista prošle godine, a paradoks je da ovako izgleda prostor oko nje. Mi smo na istom mestu bili i pre devet meseci i situacija se do danas nije mnogo promenila. I dalje je zapuštena.

Ukus i dalje nije obećavajući, posebno mi ne prija što su mi meštani rekli da se 100 metara iznad nalaze septičke jame. Ipak merenja kažu da je ovde kvalitet vode uglavnom dobar.

Beogradske cene kvadrata guraju kupce ka Španiji: Primorje postaje nova meta Srba

Poslednja merenja, iz marta ove godine, pokazuje da je situacija nešto bolja širom prestonice, ali idalje je taj procenat nizak.

"Definitivno je poražavajuće da godišnje samo tri ili četiri česme budu mesečno dobre za piće. Naravno, tokom uzorkovanja. Ovo se tiče uglavnom javnih česmi sa izvorskom vodom, zato što one ne prolaze kroz filtraciju. One koje prolaze kroz filtraciju su svakako javne česme sa vodosnabdevanja i one su uglavnom bezbedne za piće", navodi Stanković.

Evropska unija podstiče gradove da razvijaju izvore vode koji bi preuzeli primat od kupovne u plastičnoj ambalaži. Javne česme su upravo takva alternativa. One su na našim našim prostorima kroz istoriju bile mesta okupljanja, a danas su naša karta za prilagođavanje na klimatske promene.

Brzi voz do Budimpešte sve bliži: Najavljeno kad može da krene - "zavisi od Mađara"

Ovo se čekalo: Er Srbija pokrenula novu liniju ka grčkom turističkom raju - prvi let rasprodat