Za dve decenije Beograd ostao bez 10 posto zelenila: Pošumljavanje ne prati seču starih stabala

Iako planovi obećavaju više šuma, dosadašnje iskustvo pokazuje da se broj stabala i zelenih površina zapravo smanjuje. 

U poslednje dve decenije glavni grad je ostao bez značajnog dela svojih zelenih površina, a pošumljavanje ne prati seču starih stabala. 

Zelenilo Beograd: Podneta prijava zbog nelegalne seče stabala na desnoj obali Dunava

Počelo košenje travnatih zelenih površina širom Beograda

Profesor Nenad Stavretović ističe da ozelenjavanje nije prosta matematika te da seča starih stabala znači i gubitak hlada, kiseonika i biodiverziteta. 

"Jedno staro stablo ni tri stotine novih mladih stabala ne mogu zameniti", kaže profesor.

U protekle dve decenije Beograd je izgubio oko 10 odsto zelenila. 

Profesor Stavretović rekao je za RTS da treba raditi u pravcu pošumljavanja i ozelenjavanja, ali da ni 300 novih mladih stabala ne mogu zameniti jedno staro od 30 do 100 godina. 

On ističe da se Beograd širi i da određeni statistički podaci koji nam pokazuju određene procente u ranijem periodu i sada, ne mogu se direktno upoređivati.

"Ako uzmete u obzir nekadašnje šume Beograda, na primer  Košutnjak je 1892. godine bio privatno vlasništvo. Onda je ova šuma postala lovište za bogatije ljude i kneževe. Zato je i dobila ime Košutnjak po košutama. Pre 130 godina tu je bilo i drugih divljih životinja i ptica", rekao je Stavretović.

Poslednji put, navodi profesor, pre desetak godina je video krdo srna u Makišu, napojile bi se vodom između Železnika i Ostružnice i otišle dalje u šumu.

Cilj Sekretarijata za zaštitu životne sredine je da do 2030. godine, Beograd bude 20 odsto pod šumama.

"Volim dobre planove i želim da verujem u njih, ali sam skeptičan. Imam godina i iskustva u praksi. Imali smo slične ciljeve i 2010. godine da postignemo tu šumovitost Beograda i da postignemo povećanje broja metara zelenih površina u samom gradu. Od 2010. godine do danas i jedno i drugo se smanjuje", navodi profesor Šumarskog fakulteta.

Prolaznike zaprepastio prizor: Drvo palo na automobil na Karaburmi

Ozelenjavanje nije prosta matematika

Stavretović je rekao da zeleni krovovi mogu da pomognu, ali u manjoj meri.

"Često smo imali, nažalost lošu, demagogiju ′Zasadiću 30 stabala, a poseći ću jedno veliko′. To ne može da se meri. Jedno drvo koje je 30 ili 100 godina staro, ne mogu zameniti ni 300 novih mladih stabala. Naravno treba raditi u pravcu pošumljavanja i ozelenjavanja. Danas su tu i prostorni planovi, pogotovo u Beogradu, gde svi treba da imaju malo više obzira prema oblasti šumarstva i prema oblasti ozelenjavanja gradova", istakao je Stavretović.

I ovog leta, bili smo svedoci tropskih temperatura koje su bile preko 35 stepeni Celzijusa.

"Šuma živi, šuma diše, šuma proizvodi kiseonik. U jednoj ulici sa drvoredom znatno je manja temperatura. Imate mnogo slika na internetu gde možete da nađete Terazije i centralni deo grada. Travnjaci nekoliko stepeni smanjuju temperaturu. Drveće smanjuje desetak stepeni temperaturu. To je neki osećaj koji svi mi imamo", istakao je profesor.

Beogradske elektrane odgovorile na pitanje UNE: Evo zašto su posečena stabla na Vračaru

Sećanje na ubijene u beogradskim tragedijama: Srce od 21 stabla crvenog hrasta na Ušću