Danas su Velike zimske zadušnice: Najavljuju pripreme za početak Časnog posta, a ovo su običaji

Srpska pravoslavna crkva obeležava Velike (zimske) zadušnice, dan posvećen upokojenima, jedan od četiri velika dana u godini kada se pravoslavni vernici sećaju svojih pokojnika i upućuju molitve za njihovu dušu.

Zimske zadušnice najavljuju pripreme za početak Časnog posta.

Starost ne mora da bude teška, ali je skupa: Domovi za stare mnogima olakšaju pozne godine i novčanik

Da li je iznošenje hrane na grobovima pogrešno?

Zadušnice se obeležavaju četiri puta godišnje i uvek padaju u subotu, a to su pored zimskih, letnje - 22. juna, Miholjske - 5. oktobra i Mitorvske - jesenje 2. novembra.

U Beogradu se na svake zadušnice pojačavaju pojedine linije gradskog prevoza.

Zadušnice će biti obeležene u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji, a Srbi sa Kosova i raseljeni će i ove godine obići groblja koja su u većini slučajeva bila zapuštena a spomenici porušeni i polupani.

Oni koji nisu u mogućnosti da odu na groblja zbog udaljenosti, poželjno je da odu do najbliže crkve, i da na tom mestu upale sveću.

Na zadušnice se u ckrkvama SPC u Srbiji i širom sveta služi Sveta liturgija i parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito.

Posle službe ide se na groblje gde se pale sveće, a sveštenik obavi obred i okadi grobove.

Na zadušice se na groblje i u crkvu nosi kuvano žito – koljivo, koje podseća na Hristove reči da zrno tek kad umre rod donosi, i to ne u zemnom mraku, nego u svetlosti Sunca.

Crno vino, kojim sveštenik preliva žito, označava Božje milosrđe kojim se "zalečuju rane greha".

Sveća je simbol svetlosti Hristove koja treba da nas podseti na svetlost kojom Isus Hrist obasjava duše preminulih.

Zadušnice su i dan kada se posebno obraća pažnja na delenje milostinje zbog čega bi svakom prosjaku trebalo udeliti milostinju i deo hrane koju nosimo sa sobom.

UNA istražuje: Šta je socijalna pravda i kako da je dostignemo?

Žene mogu brže da osete hladnoću od muškaraca: Stručnjaci objašnjavaju zašto je to tako