Debata u studiju UNA TV: Da li Srbija treba da legalizuje marihuanu u medicinske svrhe?

Ujedinjene nacije su 2020. skinule marihuanu sa liste najopasnijih droga po preporuci Svetske zdravstvene organizacije. Tada su mnoge evropske zemlje promenile svoj stav prema legalizaciji kanabisa. 

U 21 zemlji Evropske unije kanabis je dozvoljen u medicinske svrhe. Dok je Bosna i Hercegovina pre oko mesec dana otvorila vrata medicinskom kanabisu, pacijenti u Srbiji i dalje čekaju na zakonski okvir koji bi im omogućio legalno lečenje. 

Bosna i Hercegovina legalizovala kanabis u medicinske svrhe

Osuđena bivša devojka Miloša Bikovića: Krijumčarila vejp sa uljem kanabisa

Debata između onih koji podržavaju legalizaciju i onih koji su protiv, u Srbiji se fokusira na zdravstvene koristi, rizike i etičke dileme - kako omogućiti pacijentima pristup bez ugrožavanja njihove bezbednosti i javnog zdravlja. 

Da li će Srbija slediti primer zemalja Evropske unije i preporuke Ujedinjenih nacija, ili će marihuana ostati u sivoj zoni krivičnog zakonodavstva? Gosti emisije “Podne” bili su toksikolog dr Radomir Kovačević i predsednik udruženja “Irka” Miloš Simić. 

Dr Kovačević kaže da svet i Srbija imaju dosta podataka koji govore o korišćenju marihuane u medicinske svrhe i o njenom efektu na pacijente. 

„Marihuana je veoma interesantna biljka, dobro znam kako se koristila kod nas, a kako u Americi u prošlim vremenima. Konoplju je imala svaka kuća, imamo dosta podataka. Ja sam a priori da se apsolutno ne legalizuje kanabis zbog efekata koje ima na ljude. Zna se kako deluju ti lekovi na menjanje ponašanja ličnosti. To znači da dolazi do psiholoških efekata i analgezije, otklanja bol. Ima korisnih svojstava, ali ukoliko se zloupotrebi onda je to veliki problem“, rekao je dr Kovačević za UNU.

Simić ističe da se on ne slaže s tim da je rizično legalizovati kanabis u medicinske svrhe usled mogućnosti zloupotrebe.

„Ovo je jako važna tema za Srbiju, ne samo za medicinu, nego i za privredu, a i dalje je tabu tema. Kanabis je biljka, naša tradicionalna i oduvek je bila u medicini i čovek je koristi više od 10.000 godina u medicini. Ne postoji nijedan lek koji je tako ispitan kao kanabis. Godišnje se objavljuje više od 4000 studija o uticaju kanabisa. Pre 38 godina otkriveni su kanabinoidi koje mi imamo u telu, endokanabinoidni sistem, sistem smanjenja štete u našem telu”, rekao je Simić.

Dodao je da se „kanabinoid nalazi u ljudskom telu, ali i u majčinom mleku“ i da se njim regulišu biohemija mozga i ključne funkcije metabolizma. 

“Veliki broj ljudi koristi kanabis iz tih razloga, pozitivnih efekata na organizam. U zemljama u kojima je legalizovan kanabis za punoletne, koristi ga populacija iznad 65 godina masovno. Kako starimo, naši kanabinoidi se slabije luče i tada nastaju određene promene u našem organizmu, degenerativne, kancer, autoimune bolesti. Kada unesemo kanabinoide, tako se naše telo vraća polako u balans. THC direktno pomaže unos kiseonika u krvne ćelije“, objasnio je Simić svoj stav i naglasio da je veoma opasan kanabis na ilegalnom tržištu koji dolazi iz Albanije u Srbiju. 

Zašto stariji ljudi sve češće posežu za kanabisom?

Doktor Kovačević pak ističe da je vodio brojne naučne projekte i da sa njegove stručne tačke gledišta, pogled Simića na temu nije korektan niti ispravan, iako je saglasan da kanabis omogućava analgetsko dejstvo u mnogim zdravstvenim stanjima.

„Pogled mog sagovornika na to nije ispravan. THC postoji u kanabisu i nije fiziološka supstanca koje se stvara u organizmu nego se unosi, a onda treba pratiti efekte toga. Suština je u toksikokinetici i toksikodinamici. I to apsolutno stvara zavisnost. Organizam ne stvara THC. THC ne pomaže unos kiseonika u krvne ćelije, već blokira ćelijsko disanje. Moram da kažem da nisam čuo da je zabeležen smrtni slučaj trovanja kanabisom, i tačno je da on ima analgetski efekat, ali deluje pogrešno na čoveka. Kad se koristi neko vreme, ako ne dođe do saturacije sa toksičnom supstancom, nema efekta i tu se stvara fizička i psihološka zavisnost. Tada euforija nestaje, nema je više“, pojašnjava toksikolog Kovačević.

Predsednik udruženja “Irka” Miloš Simić je naglasio da su oni stava da se o temi legalizacije marihuane u medicinske svrhe u Srbiji ne razgovara dovoljno i da zbog toga ne postoji dovoljna informisanost o istom i još uvek je sve tabu bez poimanja korisnosti legalizacije. 

“Lezalizovano je u 21 državi Evropske unije, 37 država u Americi, praktično sve države Latinske Amerike. Legalizovalo je i nekoliko zemalja u Aziji, Australija, par država u Africi. Većina zapadnog sveta je legalizovala”.

Britanija uvodi virtuelne lekare: Građane će preko ekrana lečiti doktori iz inostranstva

Rusija razvija prvi lek za lečenje melanoma