Godišnje na putevima u Srbiji pogine oko 500 osoba: Najčešći uzrok nepropisna brzina, neophodne strože kazne

Načelnik Uprave saobraćajne policije Slaviša Lakićević izjavio je danas da u Srbiji svake godine oko 500 osoba pogine u saobraćajnim nesrećama, a da oko 3.000 zadobije teške telesne povrede i naveo da je nepropisna brzina najčešći uzrok nesreća, a da novi zakon o saobraćaju, čija je izrada u toku, predviđa pooštravanje kazni za vozače, posebno za one koji su ranije osuđivani za saobraćajne prekršaje. 

Lakićević je rekao da je javnost pozvana da učestvuje u izradi novog zakona i da je stiglo više od 800 predloga građana, a da se većina odnosi na to da se pooštre kazne za saobraćajne prekršaje, kao i da predlažu oduzimanje vozačke dozvole. 

Određene zadržavanje osumnjičenom (25) za izazivanje saobraćajne nesreće u Novom Sadu

Koković: Od početka godine stradalo 455 lica u 30.000 saobraćajnih nezgoda

"Imamo određen broj učesnika saobraćaja koji voze, iako im je vozačka dozvola privremeno oduzeta i oni su među onima koji najčešće čine najteže prekršaje, a ima onih koji nikada nisu polagali za vozača. Pooštrićemo sankcije za prekršaje koje dovode do fatalnih nesreća, a pre svega kazne za prekoračenje brzine, vožnju pod dejstvom alkohola, narkotika i psihoaktivnih supstanci, nevezivanje pojasa, nepropisno korišćenje mobilnog telefona", rekao je Lakićević za Pink.

Naveo je da je u septembru u saobraćaju poginulo 55 osoba, u oktobru 47, a u novembru 48 i da takva statistika ukazuje da treba sprovesti određene mere i aktivnosti kako bi se smanjio broj stradalih i da u to treba da se uključi čitavo društvo.

On je naveo da je Ministarstvo unutrašnjih poslova pokrenulo opsežne akcije kontrole saobraćaja i provere da li su vozači pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci.

''Međutim, nepropisna i neprilagođena brzina su glavni uzroci, ne samo kod nas, nego svugde u svetu. Evropa je kao kontinent najbezbedniji kontinent za razliku od Azije i Afrike, ali definitivno moramo mnogo toga da uradimo što se tiče edukacije i prevencije, jer represija sama po sebi ne daje rezultat", rekao je Lakićević za Pink.

Panik taster i hitan poziv uvode se kao standard? Koje sve novine donosi novi zakon o saobraćaju

Podsetio je da su se prethodnih meseci dešavale saobraćajne nesreće u kojima su stradale čitave porodice i naveo da to treba da nas zabrine kao društvo i da bezbednost saobraćaja bude na listi društvenih prioriteta.

Lakićević je rekao da je cilj da saobraćajna policija pokrije 16 najkritičnijih ''crnih tačaka'' na putevima u Srbiji i dodao da se nada da će u januaru biti postavljeni sistemi za merenje prosečne brzine kretanja vozila koji, kako je rekao, u svetu daju najbolje rezultate. 

Dodao je da je sistem koji je postavljen pre nekoliko godina na autoputevima i unapređen 2023. godine za 45 odsto smanjio smrtnost na tim deonicama. 

"Jedino što je delotvorno je ta prosečna vektorska brzina i ovi uređaji koje ugrađujemo će detektovati, osim prekršaja brzine, korišćenje telefona, sigurnosnog pojasa, parkiranje i sve ostalo što dovodi do najtežih saobraćajnih nezgoda. Inače, čovek je glavni uzročnik saobraćajnih nezgoda u više od 95 odsto, a nakon toga vozilo i okruženje", rekao je Lakićević.

Crni bilans na putevima: Za samo pet dana 460 saobraćajnih nesreća, devetoro poginulo

On je rekao da se godišnje sankcioniše više od 55.000 vozača koji upravljaju vozilom pod dejstvom alkohola i da je alkohol uzrok svake sedme saobraćajne nesreće sa stradalima. 

"Imali smo više od 10.000 zadržanih vozača koji su upravljali vozilom sa više od 1,2 promila alkohola u krvi i apelujem na sve učesnike u saobraćaju, s obzirom da slede slave i proslave, da ne upravljaju vozilom, nego da koriste alternativne prevoze", kazao je Lakićević.

Dodao je da su osim alkohola i nepropisne brzine, najčešći uzrok nesreća nevezivanje pojasa i da polovina poginulih vozača nisu bili vezani u trenutku nesreće, dok dve trećine ostalih putnika, takođe, nisu koristili sigurnosni pojas. 

Lakićević je rekao da svake godine pogine između 100 i 130 pešaka da trećina njih strada na pešačkim prelazima.

"Apelujemo na sve vozače da u zonama pešačkih prelaza smanje brzinu i prilagode uslovima. Pešaci treba da budu pre svega vidljivi. U prethodnih dvadesetak dana poginulo je 15 pešaka, od toga 12 u noćnim uslovima. Apelujem na pešake da nose reflektujuće materijale", naveo je Lakićević.

Ukazao je da je u poslednjih 10 godina u saobraćajnim nesrećama godišnje pogine više od 10 dece zbog čega je, kako je istakao, važno da roditelji prevoze decu na propisan i bezbedan način. 

Apeli i akcije ne pomažu: UNA pita - zašto u Srbiji veliki broj ljudi gine u saobraćajnim nesrećama?

Poginuo u saobraćajnoj nesreći sa Anom Radović: Sahranjen Aleksandar iz "audija smrti"