Godišnjica raspada SFRJ: Slovenija i Hrvatska pre 35 godina proglasile otcepljenje

Slovenija i Hrvatska su na današnji dan pre 35 godina proglasile otcepljenje iz SFRJ čime je proces razbijanja  Jugoslavije ušao u završnu fazu.

Skupštine Slovenije i Hrvatske odnosno današnji Državni Zbor Slovenije i Sabor Hrvatske 25. juna 1991. godine proglasile su jednostrano osamostaljenje.

Skupština Srbije usvojila izmene i dopune Zakona o presađivanju ljudskih organa: Evo šta se menja

Školarine poskupele: Evo koliko košta studiranje u Beogradu, objavljen detaljan spisak po fakultetima

Federalna vlada, tada zvanično Savezno veće Skupštine istog dana proglasilo je odluke o separaciji nelegalnim.

Savezno izvršno veće (SIV) je zatim doneo odluku o kontroli graničnih prelaza prema Mađarskoj, Austriji i Italiji, koje je otcepljena Slovenija prezela.

Formalno, odluka SIV-a o intervenciji, koju je potpisao predsednik SIV-a Ante Marković, objavljena je sutradan. 26. juna. 

Otcepljenju Slovenije i Hrvatske prethodio je niz događaja koji su ukazivali na to. 

Još tokom štrajka u rudniku Stari trg u Trepči, na severu KiM, februara 1989. Milan Kučan, čelnik SK Slovenije, izjavio je prilikom obraćanja u Cankarjevom domu u Ljubljani "da rudari u Starom trgu brane Jugoslaviju" insistiranjem na očuvanje prethodnog statusa pokrajine. 

Kučan je tvrdio da je na delu narušavanje tekovina AVNOJ.

Potom, januara 1990. dogodio se i formalni raspad Saveza komunista Jugoslavije tokom 14. vanrednog kongresa SKJ, koji je održan u Beogradu, pošto je delegacija SK Slovenije napustila kongres, a za njom i delegacija SK Hrvatske.

Višestranački izbori održani su u Sloveniji 8. aprila, a u Hrvatskoj 22. aprila, odnosno 6. maja 1990.

Referendum o nezavisnosti Slovenije održan je 23. decembra 1990, a Hrvatske 19. maja 1991., a većina izašlih, na tendenciozno postavljena referendumska pitanja, izjasnila se za separaciju.

Mnogi krše ovo pravilo na bazenima: Spasilac otkriva kako da se zaštitimo od povreda i utapanja

Skupština Slovenije 6. marta 1991, donela je odluku o obustavi slanja regruta u JNA, a 23. marta zatraženo je da JNA napusti Sloveniju u roku od tri meseca.

Takođe, 24. januara 1991. u Beogradu se dogodio sastanak predstavnika Slovenije i Srbije, kada su se Slobodan Milošević i Milan Kučan saglasili "da Srbija neće praviti teškoće Sloveniji ako odluči da se odvoji saglasno pravu Slovenaca na samoopredeljenje do odvajanja"Snage JNA, Pete vojne oblasti na čijem čelu se nalazio general pukovnik Konrad Kolšek popodne 26. juna, započele su akciju preuzimanja graničnih punktova.

Pripadnici JNA iz Ilirske Bistrice, njih približno 350, sa 11 tenkova, krenuli su put granica Jugoslavije, a sutradan, 27. juna, upućeni su i pripadnici savezne milicije i carine - njih 730.

Ukupno, JNA je anagažovala nepunih 2.000 vojnika sa približno stotinu oklopnih vozila ili tenkova. 

Smatra se da je u vreme proglašenja otcepljenja brojnost Teritorijalne odbrane i policije Slovenije bio oko 35.000 ljudi.

Pucnji pripadnika Teritorijalne odbrane Slovenije u vojnike JNA 27. juna 1991. godine označili su konačni kraj Jugoslavije, a to je ujedno bio i početak desetodnevnog oružanog sukoba u Sloveniji i nestanak SFRJ.

Prethodno, Džejms Bejker, čelnik diplomatije SAD, boravio je u Beogradu 21. juna, uoči proglašenja separacije Slovenije i Hrvatske, kada je naglasio da Vašington neće tolerisati nikakvu promenu međurepubličkih granica niti upotrebu sile.

Zašto su osmaci najlošije uradili test iz srpskog jezika? Profesor otkriva problem koji zabrinjava

Slovenačka TO i policija blokirale su puteve odnosno kolone vozila JNA, opkolile objekte vojske i odmah upotrebile oružje, počev od 27. juna, širom Slovenije. 

Helikopter JNA je oboren a pojedini pripadnici JNA koji su se predali ubijeni su, mestimično uz iživljavanja.

JNA je međutim ispunila naređenje koje je dobila, zadatak povratka graničnih prelaza je ostvaren tokom 27. juna, izuzev delom prema Austriji.

Tadašnja Evropska Zajednica 28. juna 1991, objavila je obustavu ekonomske saradnje odnosno pomoći Jugoslaviji, a iz Brisela su kao posrednici upućeni Đani de Mikelis, Hans van den Bruk i Žak Post.

Takozvane dobre usluge EZ podrazumevale su tada zahtev da se obustavi upotreba sile, da Stjepan Mesić bude izabran za predsedavajućeg Predsedništva Jugoslavije a da Slovenija i Hrvatska zamrznu separaciju na tri meseca. 

Od Predsedništva Jugoslavije, vođstvo JNA je 1. jula zatražilo saglasnost da se sa ograničene operacije pređe na potpunu intervenciju, sa čim se rukovodstvo Srbije nije saglasilo. 

Oružani sukob u Sloveniji trajao je od 27. juna do 6. jula, a sporazumom na Brionima 7. jula 1991. godine kojem su posredovala trojica diplomata Evropske Zajednice određen je tromesečni moratorijum na separaciju.

Zvanični Beograd je tvrdio da je u Sloveniji poginulo 45 pripadnika JNA, a Ljubljana da je poginulo 37 pripadika JNA, 18 Slovenaca i 6 stranaca, među njima dvojica austrijskih novinara. 

Počinje polaganje prijemnog za upis na FON: Trka za 1.040 mesta na dva studijska programa

Teretna vozila čekaju satima na izlazu iz Srbije: Na Batrovcima najduže zadržavanje