Hakovano više od 5.000 ginekoloških podataka: Šta pacijentkinje mogu da urade da se zaštite?

Iz baze jedne privatne ginekološke klinike hakovano je više od pet hiljada osetljivih ličnih podataka pacijentkinja, uključujući i njihove dijagnoze. O tome je Šer fondacija obavestila povernika za informacije od javnog značaja, koji je pokrenuo postupak. Poverenik kaže da je klinika morala da obavesti sve one čiji su podaci kompromitovani. Ukoliko nije, savetuje pacijentkinjama da se obrate klinici.

Još se ne zna iz koje klinike su procurili osetljivi podaci. I Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, traži odgovor, navodeći da je proces inspekcijskog nadzora otvoren.

UKCS demantovao navode: "Podaci sa Dark weba nisu sa Klinike za ginekologiju i akušerstvo"

Stanje na graničnim prelazima: Gde su gužve, a gde se prolazi bez čekanja

Marinović ističe da je potrebno nedvosmisleno utvrditi o kojoj klinici je reč.

"Zatim da sprovedemo klasičan nadzor, da li je došlo do povrede, kog obima, kojih podataka, da li se tu radi o podacima pacijentkinja ili i o podacima doktora. Koristim ovu priliku da pozovem tu kliniku da izvrši svoju zakonsku obavezu i obavesti poverenika o toj povredi što pre", kaže Marinović za RTS.

Đerlek: Podaci u državnim ustanovama pod apsolutnom kontrolom

U Ministarstvu zdravlja tvrde da su podaci koji se čuvaju u državnim zdravstvenim ustanovama sigurni.

Državni sekretar Mirsad Đerlek kaže da su ti podaci pod apsolutnom kontrolom, i to višeslojnom.

"Vrlo je teško očekivati da iz takvog centra mogu da procure podaci, s obzirom na to da pričamo o privatnoj klinici, mi pokušavamo da što pre te podatke iz tih takvih zdravstvenih ustanova ubacimo u jedinstveni data centar, kako bismo obrazovali jedinstveni zdravstveni informacioni sistem", navodi Đerlek.

Šta je obaveza klinike prema pacijentkinjama

Poverenik podseća da je klinika koja je bila na meti napada morala po zakonu da obavesti sve one čiji su podaci kompromitovani.

Ukoliko nije, poverenik savetuje pacijentkinjama, koje sumnjaju da su oštećene, da se obrate klinici."I da pitaju da li su njihovi podaci kompromitovani ili ugroženi, koji podaci, u kojoj meri, ko je izvršio pristup, da li su preduzete neke mere zaštite. Ukoliko ne dobiju adekvatan odgovor, ili odgovor potpuno izostane, mogu da pišu pritužbu povereniku", ističe Marinović.

Ključno je gde će završiti podaci pacijenata i koji je motiv hakera da ih objave, ocenjuju upućeni.

Strah opravdan, motiv najčešće novac

Nenad Bučevac, stručnjak za sajber bezbednost, kaže da je najčešći motiv finansijske prirode.

"Kada napadači potencijalno ucenjuju vlasnike ili direktore institucija kako bi tražili otkup za podatke do kojih su oni došli. Kada podatak o našem zdravstvenom stanju jednom procuri u digitalni svet, on ostaje tu zauvek, tako da ja bih rekao da strah jeste opravdan", naglašava Bučevac.

Građani Srbije su među najugroženijima u Evropi kada je u pitanju bezbednost ličnih podataka, pokazuju istraživanja. Najčešće su na udaru upravo informacije o zdravlju.

Podele i diskriminacija u Srbiji: UNA istražuje - koliko je naše društvo daleko od tolerantnog?

Crna demografska slika Srbije: Da li je pandemija uticala na manji broj rođenih poslednjih godina?