Hoće li Srbija da prodiše: Stručnjaci za UNU govore šta može da nam donese zakon o zaštiti vazduha

Početkom ove sedmice završila se javna rasprava o nacrtu možda najvažnijeg zakona za sve nas - zakona o zaštiti vazduha. Svi se slažu da idemo u dobrom smeru, međutim mišljenje ekologa je da regulative moraju da budu strože.

Srbija je zemlja koja je, posebno u zimskom periodu, na svetskom vrhu po najgorem kvalitetu vazduha. Postojeći zakon koji to uređuje star je 16 godina, zbog čega stručnjaci rade na novom.

Srbija bi uskoro mogla da dobije najvažniji od svih zakona: Ili ćemo da dišemo, ili nas neće biti

U Evropi samo 13 gradova ima nezagađen vazduh: U kojim gradovima je stanje najgore?

"Ono što je značajno po pitanju regulisanja ove oblasti, jeste da je urađena bolja profesionalizacija procesa merenja posebne namene. Da je proširena uloga inspektora u ovoj oblasti, da je detaljnije definisana kaznena politika što je značajno za vazduh i generalno životnu sredinu", kaže Sara Pavkov, državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine.

Učešće javnosti i javna rasprava od 20 dana, kao i jedna prezentacija u glavnom gradu, prema mišljenju velikog broja ekoloških organizacija širom Srbije, predvođenih Beogradskom otvorenom školom, nisu dovoljni. U delu zakona o lokalnom monitoringu kvaliteta vazduha i dalje stoji odredba da opštine mogu da ga organizuju u skladu sa svojim potrebama i mogućnostima, što ekolozi smatraju nedovoljno konkretnom odredbom.

Postoji li veza između zagađenosti vazduha i psihijatrijskih oboljenja?

"Mislimo da je vreme koje je dozvoljeno za reagovanje u nekim vanrednim situacijama, kada bi trebalo uraditi merenja posebne namene, na primer kada gori deponija, ostavljen duži nego što bi trebalo. Mi smatramo da su tu potrebne hitne akcije, a ne da se ostavlja neko vreme institucijama da odluče da li će vršiti merenja posebne namene ili ne. Takođe postoji i  određena zapitanost vezano i za to koliko su i kaznene odredbe i mere nadzora oštre. Ono što bi terbalo da se ovim zakonom uvelo je striktniji nadzor", istakao je Ognjan Pantić iz Beogradske otvorene škole.

Pre izrade dokumenta o zaštiti vazduha, Institut za javno zdravlje uradio je analizu kako kvalitet vazduha utiče na zdravlje ljudi.

UNA proverava: Koji su glavni uzroci zagađenja u Beogradu i kako popraviti kvalitet vazduha

"Ono što smo mi došli do zaključka je da pre svega najviše utiče na - nećete verovati - na moždani udar, na procenat smtnosti od moždanog udara, a isto tako prolazi i ishemijska bolest srca. Namerno ovo ističem zato što postoji paradigma da kvalitet vazduha pre svega loše utiče na respiratorna oboljenja. Međutim, prolaskom kroz pluća i ulaskom u krv čestice koje nose otrovne i opasne materije odlaze i u druge ciljne organe", navela je Branislava Matić Savićević, doktorka Instituta za javno zdravlje.

Iako se stalno forsira broj čestica, sama njihova koncentracija nije presudna za probleme koje čovek ima zbog zagađenja.

Svetska meteorološka organizacija: Nivo emisije štetnih gasova dostigao novi rekord

"To je kompleksnija priča od pukog brojanja čestica u šta nam javnost pretvorila sa svim ovim grafikonima ljubičasto, zeleno, narandžasto i kao vidiš broj čestica i to je strašno. Jeste strašno, ali je strašno što se veoma malo priča o tome koliko su otrovne te materije koje se nalepe na te PM 2.5 čestice. Jer, u suštini ona kad prođe u krv, u zavisnosti od toga koja se hemija nalepila na tu česticu, ona će ciljati određeni organ", zaključila je Branislava Matić Savićević.

Najviše su ugroženi gradovi koji se nalaze u uvalama, poput Užica, Valjeva, Novog Pazara i Leskovca, gde okolne planine ne dozvoljavaju provetravanje vazduha. Prema poslednjim istraživanjima, zbog aerozagađenja prevremeno premine oko 15.000 ljudi godišnje, a procenjuje se da će taj broj biti prepolovljen ako se smanji koncentracija štetnih čestica do 2030.

Ministarka Vujović za UNU o planovima za 2025. godinu: Ostavimo deci zeleniju i čistiju Srbiju, a ne probleme

Poražavajući podaci: Oko 98 odsto Evropljana udiše štetan vazduh, najgore u našem komšiluku