Kako da bolje razumemo gluve i nagluve osobe: UNA je bila na radionici za decu o znakovnom jeziku

U Srbiji ima oko 70.000 gluvih i nagluvih osoba koje se svakodnevno suočavaju sa izazovima u obrazovanju, socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti i informisanju. Njihov invaliditet nije fizički vidljiv, ali već pri prvom susretu sa drugima, nailaze na mnogo izazova. Zato je u Narodnom muzeju održana radionica za decu o znakovnom jeziku na kojoj je bila i UNA.

Kad kažemo hrabrost, mislimo - Irena: U detinjstvu ostala bez sluha, sada defektolog i psihoterapeut

Pre početka govora, ljudi su se sporazumevali gestovima. Kreirali su znake za sve o čemu nisu govorili. Taj prirodan način komunikacije i želja dece da se druže, bila je motivacija beogradskim mališanima da učestvuju na radionici koja promoviše inkluzivnost i razumevanje različitosti.

Radionica "Otkrijmo znakovni jezik" namenjena je deci od 8 do 12 godina, što je idealan uzrast jer su mališani dovoljno zreli da shvate o čemu govori, a i kako bi što lakše usvojili sve informacije. Realizovana je u saradnji Instituta za pedagoška istraživanja i Narodnog muzeja.

"Dosadašnje iskustvo mi je pokazalo da su deca jako oduševljena ovom temom, verovatno zato što je znakovni jezik prilično drugačiji od drugih jezika, vizuelni je i drugačiji od onoga što na šta su ona navika. I radionice su organizovane kroz niz interaktivnih aktivnosti, tako da su sama deca zapravo na neki način učesnici radionice i realizatori", kaže Ana Drobac, istraživač-pripravnik u Institutu za pedagoška istraživanja.

Znakovni jezici nisu univerzalni. Na svetu ima približno 6.000 znakovnih jezika. Jedan znak sastoji se od pet različitih komponenti: oblika ruke, orijentacije dlana, pozicije, pokreta i facijalne ekspresije - promenom samo jedne od njih menja se značenje.

"Imamo neke znakove koji su jednaki u znakovnom jeziku kao što bismo ih mi pokazali u pantomimi. Potom ih učimo dvoručnu prstnu azbuku gluvih Srbije, tako da će biti u mogućnosti kasnije da se predstave, da nauče kako da se predstave, da pitaju nekoga kako se zove, da kažu 'ja sam' i da speluju svoje ime na znakovnom jeziku", zaključila je Ana Drobac.

Znakovni jezik je u potpunosti ravnopravan sa svim drugim jezicima, međutim nije jednaka i želja za njegovim učenjem. Imajući u vidu da sa nama živi više od 70.000 ljudi koji ga koriste, možda ne bi bilo loše da se potrudimo i da ih razumemo.

Savez gluvih i nagluvih Srbije obeležio 80 godina: Fokus na inkluziji i zapošljavanju