Krvav početak godine: Da li možemo da sprečimo zločine koji su potresli region?

Vest o stravičnim ubistvima obeležila je početak nove godine. Dvanaest ljudi, među kojima i dvoje dece, ubijeno je u krvavom piru na Cetinju. Prethodno, bračni par ubijen je u ugostiteljskom objektu u Arilju i sedmogodišnja devojčica u školi u Zagrebu. 

Serija tragičnih događaja postavlja ozbiljna pitanja o uzrocima nasilja i našoj bezbednosti. Šta stoji iza takvih zločina i da li se oni mogu sprečiti?

Studenti u Crnoj Gori najavili proteste na Cetinju i u Podgorici: Odaće počast stradalima u masakru

U nedelju Dan žalosti u Srbiji: Predlog dao predsednik Vučić posle tragedije na Cetinju

Praznični dani postali su  dani žalosti. Cetinje, Arilje i Zagreb zavijeni su u crno zbog stravičnih ubistava koja su se dogodila. Ukupno 15 života zauvek je ugašeno.

Stručnjaci ističu da su uzroci ovakvih događaja često složeni, od porodičnih problema preko psiholoških poteškoća, do društvenih faktora koji utiču na pojedinca.

U emisiji Podne posebno je bilo reči o tragediji u Crnoj Gori.

"Po nekim procenama u Crnoj Gori oko 100.000 komada oružja se nalazi u ilegalnom posedu. To je jedan zabrinjavajući trend, posebno kada imate u vidu da se 100.000 komada oružja nalazi legalno kod građana Crne Gore. Vidimo šta se sve dešava i u kakvom smo stanju psihe od 2020. godine, nakon korone. Ljudi uglavnom govore da postoji velika nervoza u društvu, da postoji i velika netrepeljivost u društvu, koja često rezuultira nekim tragičnim događanjima", ističe Milan Sekulović, urednik RTV Podgorica – Gradska televizija.

Tragični događaji još jednom su bacili svetlo na nedostatak brige o mentalnom zdravlju.

"Ako ćemo da idemo u prauzrok, ja bih rekla da je to neadekvatna nega o mentalnom zdravlju, da je to neprimećivanje stvari na vreme, da je to nebavljenje sistematski do godina 19, 20, 45 koliko imaju ljudi koji su počinili ovakve stvari, s jedne strane. Sa druge strane, postoje neke stvari u društvu koje mogu da okinu ovakvu vrstu ponašanja – neadekvatnog, agresivnog pa i sa ovakvim ishodom koji je tragičan, a nova godina recimo može biti jedan od takvih razloga", navodi psiholog Bojana Krstić.

Psiholozi ističu da su u vreme praznika posebno ranjivi ljudi koji nemaju s kim da podele vreme i ljubav. Neki od njih su autodestruktivni, dok oni koji su psihijatrijski oboleli, a nisu lečeni na odgovarajući način, mogu da naprave upravo ovakve incidente.

Postavlja se pitanje šta je to što možemo da učinimo kako se ovakve nesreće ne bi ponovile.

"Mislim da mi kao pojedinci možemo da delamo na dva nivoa. Jedan nivo je kako se ja staram o sebi, kako vodim računa o sebi i o svojoj porodici o svojim bližnjima, a drugi nivo je kako reagujem u društvu i kako tražim odgovornost od institucija i ustanova koje treba da rade za mene da bi meni bilo dobro, i za mog komšiju da bi njemu bilo dobro i za moju decu da bi njima bilo dobro", ističe Krstić.

Stravični zločini na Cetinju, u Arilju i Zagrebu nisu samo deo statistike. To nisu samo priče o tragedijama već i poziv na buđenje svih nas kako nasilje ne bi postalo svakodnevica, jer posledice su više nego trajne.

Užas u Nemačkoj: Otac pred decom nožem napao suprugu, lekari joj se bore za život

Završena talačka kriza u francuskom zatvoru: Otmičar pustio taoce i predao se policiji