Mnogi krše ovo pravilo na bazenima: Spasilac otkriva kako da se zaštitimo od povreda i utapanja

Stiglo je toplo vreme, a sa njim i sezona kupanja na bazenima, rekama i jezerima. Iako voda pruža osveženje, ona nosi i određene rizike. Ivan Jovanović, spasilac Crvenog krsta Srbije, ističe da je prevencija najvažniji korak ka bezbednom letu i sprečavanju nemilih događaja.

"Što bolje radimo na prevenciji, manje će biti povređivanja i situacija koje mogu dovesti do utapanja", naglašava Jovanović.

Počela kupališna sezona: Spasilac Kerkez za UNU upozorava kupače na najčešće greške

Stigle nove analize: Evo gde je voda u Beogradu bezbedna za kupanje

Osnovni savet spasioca je jasan: uvek birajte uređena kupališta. To su mesta gde postoji spasilačka služba, koja je prva linija odbrane u slučaju opasnosti. Spasioci nisu tu samo da „zvižde“, već da nadziru kupače, brzo reaguju i pruže prvu pomoć kada je to najpotrebnije.

"Zlatna" pravila za kupače

Jovanović upozorava na ponašanja koja najčešće dovode do opasnih situacija.

"Konkretno da krenemo od trčanja van bazena. Pločice su uglavnom mokre i samim tim su klizave što može doprineti da se osoba oklizne, padne i da se povredi. Od posledica pada vrlo često budu i posekotine, a nekada znaju da budu i prelomi", rekao je on za Euronews Srbija.

Dodao je da je to jedan od razloga zašto spasioci nekada obraćaju pažnju i van bazena gde usmeravaju uglavnom mlađe da ne trče.

"Još jedno rizično ponašanje je guranje. Od silne želje da neku osobu ubacimo u bazen možemo da je gurnemo na nekoga drugog ko je već u vodi ili da ta osoba koju guramo padne na ivicu bazena. To može prouzrokovati potencijalno utapanje", objasnio je Jovanović.

Istakao je da treba da se poštuju i pravila na bazenima kao što su da nema skakanja i da nema zarona po dnu bazena.

Podsetio je da na pojedinim velikim bazenima postoje određena pravila po kojima se zabranjuje korišćenje lopti, kao i upotreba određenih pomagala.

Osvrnuo se i na neplivače.

"Kada je reč o njima, oni moraju da biraju bazene koji su dovoljne dubine iz razloga prevencije. Ukoliko se dogodi da propadnu kroz šlauf ili upadnu, da im dno bude jako blizu", objasnio je Jovanović.

Kada je reč o zaranjanju u bazenu, naveden je primer sa jednog Svetskog prvenstva kada je jedna od takmičarki, iako iskusna, ostala na dnu bazena.

Niko to nije primetio zbog odsjaja vode, samo njen trener je uvideo da je nema.

Šta ako primetite da se neko davi?

Ako se nađete u situaciji da nekome treba pomoć, a spasilac nije u blizini, budite izuzetno oprezni.

"Osoba koja se davi je u panici i ne razmišlja racionalno. Može se desiti da nesvesno povuče i spasioca pod vodu. Zato, ako niste obučeni, ne ulazite u vodu da spašavate, već pokušajte da pomognete sa obale“, savetuje Jovanović.

Crveni krst Srbije, kao nadležni granski sportski savez, će u narednom periodu, u skladu sa pravilima definisanim od strane Ministarstva sporta, započeti izdavanje dozvola za rad spasilaca na vodi.

A Jovanović je objasnio šta neko ko želi da postane spasilac treba da radi.

"Obuke za spasioce na vodi, pored Crvenog krsta, sprovode i druga udruženja i visokoškolske ustanove na teritoriji Republike Srbije. Pre početka obuke, kandidati moraju ispuniti određene preduslove. Nakon ispunjavanja tih uslova, polaznici pristupaju stručnom osposobljavanju, koje obuhvata nekoliko nastavnih predmeta neophodnih za sticanje zvanja spasioca na vodi", rekao je Jovanović i dodao:

"Program podrazumeva proveru plivačkih veština, kao i savladavanje tehnika spasavanja i pružanja prve pomoći. Nakon završene obuke, kandidati polažu završni ispit ili proveru praktičnih veština, čime stiču odgovarajuće zvanje.

Osposobljavanje nije previše zahtevno za dobre plivače, ali pored plivačkih veština, ključno je savladati tehnike prve pomoći, koje su od presudnog značaja za pravovremeno pružanje pomoći ugroženim osobama", zaključio je on.

Beograđani pohrlili na Adu: Doktorka upozorava na rizik ukoliko ne poštujete ova pravila

UNA pita: Koliko su zaista bezbedna kupališta u Srbiji i kakve opasnosti prete kupačima?