Povlačenje proizvoda sa tržišta: Kako da budemo sigurni u kvalitet i bezbednost stvari koje kupujemo?

Sa tržišta Srbije povučena je lopta marke Mogly Toys zbog toga što, kako je saopšteno na sajtu NEPRO, može štetno da utiče na zdravlje i bezbednost dece. Samo tokom prošle godine, sa tržišta je povučeno više desetina proizvoda, od kojih oko četvrtinu čine proizvodi za kuću, igračke, garderoba i mali kućni aparati.

U najvećem broju slučajeva, ti proizvodi stizali su iz inostranstva, pa se postavlja pitanje da li su mogli da budu zaustavljeni već na granici. Kolika je odgovornost proizvođača, uvoznika i poslednjih na putu do potrošača – prodavaca?

Humanost đaka i profesora IX beogradske gimnazije: Organizovali školski bazar i skupili novac za NURDOR

UNA analiza: Ostavka premijera stigla u Skupštinu - koji su sledeći koraci parlamenta i predsednika države

Lopta, automobil, dečji krevetac, još jedan automobil i motocikl. To su proizvodi koji su u poslednjih nedelju dana uklonjeni sa tržišta, zbog opasnosti od povreda ili hemijskih rizika. Postavlja se pitanje da li su ti rizici razlog da se potrošač zabrine, pa da osim finansijske akrobacije prilikom pravljenja spisaka za kupovinu, razmišlja i o bezbednosti proizvoda.

"Apsolutno treba da se zabrine. Potrošači moraju da budu odmah obavešteni čim se neki proizvod povuče sa tržišta, bilo prehrambeni, bilo neprehrambeni. Upravo zahtev o službenim kontrolama treba da uvede red u ovoj oblasti, dakle da se vrši sistemska kontrola od proizvodnje, distribucije, do plasiranja i prodaje u trgovinskim obnjektima. Za sada nemamo adekvatnu kontrolu. Dešavalo se da se pojave nebezbedni proizvodi, ali to nije slučaj samo kod nas... Dakle, desi se da je proizvod nebezbedan, da potrošači ne znaju ili ako saznaju da ne znaju konkretno koji proizvod je vraćen sa granice i zbog čega, jer nemamo tu transparentnost", ističe predsednica Upravnog odbora Republičke unije potrošača Vesna Perinčić.

Tu netransparentnost utvrdila je i Državna revizorska institucija koja je zabeležila da nemamo zakonodavni i institucionalni okvir koji je u potpunosti zaokružen u oblasti bezbednosti hrane, naročito u oblasti informisanja javnosti. 

Osim inspekcije, za kontrolu su odgovorni i sami proizvođači, a završnu reč daju laboratorije koje dolaze na kraju lanca - posle samih proizvođača i inspektora. 

"Ceo taj proces koji kreće od proizvođača, preko regulatora odnosno države i njenih organa, a završava se u laboratorijama trebalo bi da garantuje da hrana koja stiže u krajnjoj liniji do potrošača kroz maloprodajne lance ili na neki drugi način ispunjava sve one kriterijume kvaliteta i bezbednosti koje bi morala da ispuni. Broj tzv. neusaglašenih, mi kažemo da je uzorak neusaglašen sa propisima, ukoliko ima nečega što ne treba da ima, ili nema nečega što treba da ima, ali taj broj 
uzoraka u najopštijem pogledu se kreće između 1 ili 2 procenta", objašnjava predsednik Naučnog veća instituta INMES Srđan Stefanović. 

Bez obzira na procenat, ali i na to da li je reč o prehrambenim ili neprehrambenim proizvodima, nije zanemarljiva ni uloga potrošača, koji bi trebalo da se informišu pre nego što proizvod kupe, i to ne  samo o njegovoj ceni.

Ministarka prosvete nastavila razgovore sa direktorima škola u kojima je obustavljen rad

Pozorišta u Beogradu, Novom Sadu, Somboru, Zrenjaninu i Kragujevcu stupila u štrajk