Sveštenik za UNU o najtužnijem danu: "Na Veliki petak se sećamo da je Hristos nevino stradao za nas"

Pravoslavni vernici obeležavaju Veliki petak, dan kada je Isus Hristos osuđen i razapet na Golgoti, žrtvujući se za sve ljude. 

Na najtužniji dan u hrišćanstvu ne služe se liturgije, već carski časovi uz čitanje delova iz jevanđelja o Isusovom stadanju. Vernici ga provode u tišini i molitvi. 

Patrijarh Porfirije stigao u Pećku patrijaršiju: Vaskrs sa vernim narodom u sedištu srpske crkve

Šta se radi sa čuvarkućom od prošle godine? Samo dve stvari su ispravne

Na Veliki petak obeležava se vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg, kada se na posebno ukrašen sto ispred oltara iznosi plaštanica, a vernici u tišini dolaze na celivanje sve do sutra uveče. Posti se na vodi. 

U nekim domovima običaj je da se farbaju Uskršnja jaja, dok neke porodice to čine subotom, jer je Veliki petak najtužniji dan u godini. 

Sveštenik Branislav Kedžić, gostujući u emisiji "Podne" podseća da bi Veliki petak trebalo da provedemo u miru i razmišljanju o Hristovoj žrtvi.

"Ako odemo na bogosluženje crkve, neprestano će se ponavljati iz sva četiri jevanđelja i ne samo iz jevanđelja nego i iz ostalih dela Novoga zaveta da je Hristos nevino stradao, da je bio čovek kao i mi, ujedno i sin Božiji, Bogočovek u jednoj ličnosti, i božansku i čovećansku prirodu je imao, ali po svim onim, kako bih rekao, parametrima ljudskosti sadržao je u sebi sve ono što je svaki od nas ljudi ima, osim greha i on je iscelio našu ljudsku prirodu i nevino stradao za nas", rekao je za UNU profesor Bogoslovije Sveti Sava i sveštenik Branislav Kedžić.

Beogradske pijace pune pred Vaskrs: Evo kakva je ponuda i koja jaja su najtraženija ove godine

Veliki četvrtak, Veliki petak i Velika subota su pripremni dani za najradosniji hrišćanski praznik kada slavimo vaskrsenje Isusa Hrista iz mrtvih, kao simbol pobede života nad smrću. 

Vaskrs je vreme kada se sav fokus stavlja na duhovnost i porodične vrednosti, ističe sveštenik Kedžić i poziva vernike da nikako ne zaborave suštinu praznika, a to je obnova našeg duhovnog života.

"Vaskrs to i treba da bude. Ako mi pogledamo celokupno praznovanje Vaskrsenja, u koje ulazi četrdesetodnevni post koji nam prethodni samome praznovanju ove Strasne sedmice i samoga Vaskrsa, mi se neprestano pozivamo na pokajanje tih 40 dana. Crkva čitavim svojim bogosluženim ritmom života nas podseća da je pokajanje nešto na šta mi svi trebalo da

Hristovo vaskrsenje je osnovna nada za sve hrišćane, zaključuje naš sagovornik, podsećajući na čuvenu rečenicu Svetog apostola Pavla koji je rekao da "ako Hristos nije vaskrsao, ako nije ustao, onda je uzalud propoved naša i uzalud vera vaša". 

Zbog toga je, poručuje, Vaskrs ne samo jedan od praznika, već praznik nad praznicima koji donosi nadu, praštanje i nove početke. 

Uskrs ili Vaskrs? Da razjasnimo jednom zauvek - kako treba da govore Srbi pravoslavci?

Jaja farbana u vinu: Kristalni sjaj bez veštačkih boja