UNA analiza: Da li su današnje devojčice za korak bliže ravnopravnosti

Budi hrabar, nemoj da se ponašaš kao neka devojčica. Koliko puta ste čuli ili izgovorili tu rečenicu, a da verovatno niste ni premetili da je biti devojčica predstavljeno kao uvreda?

Juče je obeležen njihov dan – dan kada devojčice širom sveta puštaju svoj glas i pokazuju da su jednake, važne i jake. Proveravali smo da li se samo dan kasnije nešto promenilo i da li su one za korak bliže ravnopravnosti.

Od najranijih dana devojčice i dečaci usmeravani su u drugačijim smerovima. Dok dečaci nastavljaju da igraju fudbal na igralištima na kojima su se do tada zajedno igrali, devojčice su izbačene sa terena pod izgovorom da su slabe i da bi ipak trebalo samo da navijaju.

„Kada sam ja krenula da studiram upisalo se mnogo manje žena, ali sad već vidim na fakultetu da je sličan broj žena i muškaraca što je meni sviđa“, rekla je za UNU programerka Katarina Matejić.

Iako završavaju škole i fakultete sa boljim uspehom od momaka, tokom karijere ređe se nađu na poziciji odlučivanja. Manje plate i predrasude o tipično muškim zanimanjima samo su delić problema sa kojim se devojke suočavaju tokom odrastanja.

„Samo zato što je toliko muškaraca, prosto kad pokušavaš da se uklopiš, pokazuješ tu neku mušku stranu, potiskujem tu ženstvenost kada je u pitanju posao i generalno u razgovoru sa muškarcima“, istakla je za UNU programerka Katarina Matejić.

Pod sloganom "Ovo sam ja", menadžerke, direkorke, doktorke, novinarke preplavile su društvene mreže svojim slikama iz detinjstva  i poslale poruku da su pre velikih uspeha i one bile samo "slabe" devojčice.  

„Moramo da ih edukujemo, da uredimo da svaka ima jednak pristup obrazovanju, tržištu rada, da raste bez diskiminacije, bez nasilja, imamo novi prostor gde se događa nasilje, a to je online prostor, dakle moramo i njega da uredimo“, objašnjava za UNU autorka podkasta "Tampon zona" Iva Parađanin i dodaje:

„Ne možemo da maštamo o nekoj utopiji, svet nikada neće biti potpuno bezbedno mesto, ali ono što možemo jeste da ih pripremimo za ovaj svet, da ga učinimo što slobodnijim za njih i da imaju pravo na izbor. Uvek kažem da treba da ih učinimo i malo neposlušnim, a ne samo da se zatvaraju u neke okvire i da slede neke stare paterne“.

Ovogodišnji dan devojčica u Srbiji bio je posvećen devojčicama koje su ubijene u tragičnom događaju u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar". Kada izgovorimo tu rečenicu, suvišno je postaviti pitanje koliko su devojčice danas bezbedne.  

„Ja nosim suzavac, ne osećam se sigurno. Pogotovo uveče kada se vraćam sa faksa, treninga, kada se vraćam iz grada gledam da li me neko prati ili da idem taksijem“, kaže Matejić.

Velike promene ne dešavaju se preko noći, ali strpljenjem i malim koracima dolazi se do velikih ciljeva.

„Tom temom treba da se bavimo 365 dana u godini, 24 sata dnevno, jer neki problemi koji se tiču devojčica i žena stvarno jesu gorući, pogotovo u našoj zemlji“, kaže Parađanin.

Zbog svega toga, mnogo je važno da stvorimo svet i društvo koje će imati više mogućnosti za sve žene.