UNA proverava: Gde je granica javnog interesa kada su deca žrtve nasilja i kako izveštavati?

Jedna objava može da otkrije identitet deteta, jedna neproverena informacija da za neke postane činjenica, a samo jedan pogrešno upotrebljen pravni termin etiketa za ceo život.

Slučaj seksualnog nasilja u Mrčajevcima pokazao je koliko se brzo jedan osetljiv događaj može preseliti iz institucija u javni prostor i koliko je važno kako se o njemu izveštava.

Slučaj nasilja u školi u Mrčajevcima: Tužilaštvo pokrenulo postupak protiv dvojice maloletnika za polno uznemiravanje

Slučaj nasilja u osnovnoj školi u Mrčajevcima: Oglasilo se Više javno tužilaštvo u Čačku

Proveravamo gde je granica između informacija od javnog značaja i onih koje mogu dodatno da povrede.

Ime, fotografija, škola, mesto, detalji događaja - nekoliko podataka dovoljno je da jedno dete od anonimnog postane prepoznatljivo. U slučaju iz Mrčajevaca, uz takve informacije, u javni prostor dospeli su i brojni navodi o samom događaju.

U trci za senzacionalističkim naslovima, neretko su se gubile granice između onoga što je potvrđeno i pretpostavki, pa je izostajala i ona najvažnija novinarska procena - šta javnost treba da zna, a šta može dodatno ugroziti maloletnika.

„Način na koje se informacije saopštavaju, opet su tu propisi jako precizni. Mi treba da izvestimo tako da to bude blagovremeno, da bude na način koji apsolutno odgovara interesu javnosti za saznavanjem određene informacije, ne više od toga i na način koji će dovesti gledaoca do jednog objektivnog zaključka. Znači ne sme da se zauzima strana, ne smeju da se objavljuju podaci koji sugerišu ili nameću određene zaključke ili informacije“, objašnjava pravnik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Rade Đurić.

Javni interes postoji kada je važno znati kako su institucije reagovale, ali stručnjaci upozoravaju da interesovanje javnosti ne sme da preraste u javni linč, pogotovo kada su u pitanju maloletnici.

Dete koje danas ne može da bira šta će o njemu biti objavljeno, jednog dana će morati da živi s tim što je ostalo zapisano.

„Nije dovoljno stati uz samu žrtvu. Važno je sačuvati i identitet žrtve, važno je sačuvati što više detalja od javnosti zato što će se to dete sutra osećati dodatno loše, već na ono što ga je pogodilo u smislu samog zlostavljanja. Moramo znati da će to dete odrastati kasnije, da će čitati te novinske natpise, da će gledati te video zapise“, ističe za UNU Igor Jurić iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu.

Ono što je već izrečeno i objavljeno ne može se tek tako vratiti. U potrazi za odgovorima, najvažnije je da dete ne postane još jednom žrtva.

Jurić: Deca žrtve nasilja često to kriju od roditelja, rešenje je u razgovoru i bliskosti

Objavljena nova studija: Verbalno nasilje nad decom može negativno uticati na njihov mozak