Veštačka inteligencija kao koristan alat, ali nosi brojne rizike: Širenje lažnih informacija i dalje izazov

Veštačka inteligencija (VI) donosi značajne promene u upravljanju rizicima i kriznom menadžmentu. Zahvaljujući velikom broju podataka, lakše predviđa i kontroliše potencijalne rizike, čak i u sistemima kritične infrastrukture države. 

Italija formira "sajber vojsku" kao deo nacionalne odbrane digitalnog domena

Sajber napad uzeo danak: Kašnjenja se nastavljaju i danas na aerodromima u Londonu, Briselu i Berlinu

Međutim, pojavljuje se i novi rizik – mogućnost zlonamernog korišćenja veštačke inteligencije za sajber napade i širenje lažnih informacija.

"Primena VI u upravljanju rizicima i krizama" bila je tema međunarodne konferencije o kritičnoj infrastrukturi, u organizaciji Centra za analizu rizika i upravljanje krizama.

Energetika, saobraćaj, informacioni sistemi, telekomunikacije, zdravstvo, vodosnabdevanje, proizvodnja hrane, bankarski sektor i vojni objekti čine kritičnu infrastrukturu svake zemlje. Svi su povezani informacionim mrežama, ali i posebno osetljivi na sajber napade.

"Opsednuti smo egzistencijalnim strahom od VI. Osim brojnih benefita koje nudi, vrlo brzo bi mogla da preuzme kontrolu nad znanjima i informacijama. Postoji i fundamentalni strah koji može biti vrlo realan – šta ćemo raditi kada postane zaključana ili nedostupna, uključujući i data centre", ističe prof. Zoran Keković sa Fakulteta bezbednosti u Beogradu.

Raste poverenje u veštačku inteligenciju: Zaposleni je vide kao presudnu silu na radnom mestu

Jedna od ključnih oblasti u svim sistemima je zaštita podataka. Upotreba VI u upravljanju rizicima i krizama obuhvata i praćenje društvenih mreža radi detekcije pretnji, simulaciju scenarija i rešavanje kriznih situacija u vanrednim okolnostima.

"Govoriti o zaštiti kritične infrastrukture, a ne staviti je u regionalni kontekst, nema smisla. Priča o zaštiti na lokalnom, odnosno nacionalnom nivou, pada u vodu jer ne postoji zemlja koja je toliko jaka da se može zaštititi ako nije uvezana regionalno i mnogo šire", naglašava dr Savo Kentera, predsednik Atlantskog saveza Crne Gore.

Širenje lažnih vesti

Jedan od većih problema je kreiranje i širenje lažnih informacija uz pomoć veštačke inteligencije.

Privredna komora Srbije: Veštačka inteligencija oduzima repetitivne poslove, na udaru HR sektor

"Posledica je da broj lažnih vesti višestruko raste, da su korisnici, pre svega društvenih mreža i interneta, u mnogo većoj meri izloženi, pa samim tim predstavljaju i veću opasnost po kritičnu infrastrukturu, korisnike interneta, društvo i sve sisteme koji u njemu funkcionišu", ističe dr Marko Selaković, profesor škole globalnog menadžmenta "SP Jain" u Dubaiju.

Veštačka inteligencija može biti moćan alat za odbranu, ali da bi se sprečilo da postane opasno oružje kroz sajber napade i manipulacije, neophodno je ne samo razvijati napredne tehnologije za odbranu, već i konstantno raditi na podizanju svesti i digitalne pismenosti.

Veliki problem: Evropske firme sve više koriste veštačku inteligenciju, ali to im ne pomaže previše

Napredak ili ne? Veštačka inteligencija preuzima zapošljavanje, može da obavi hiljade intervjua dnevno