Zabrinjavajući podaci o životu dece u Srbiji: Siromaštvo i nedostatak hrane najviše pogađaju romske porodice

Koliko se zaista zna o uslovima u kojima žive žene, deca i porodice u Srbiji, od zdravstvene zaštite i obrazovanja do siromaštva i svakodnevnih izazova sa kojima se suočavaju najosetljivije društvene grupe. 

Rezultati novog istraživanja Republičkog zavoda za statistiku i UNICEF-a trebalo bi da posluže i kao osnova za bolje razumevanje njihovih potreba i kreiranje konkretnih mera podrške.

Građani i privreda duguju bankama skoro 4.850 milijardi dinara: Zaduženost za godinu dana porasla gotovo 15 odsto

Koliki procenat građana Srbije je u riziku od siromaštva? Objavljeni novi podaci

Istraživanje koje pruža širu sliku o životu domaćinstava u Srbiji, obuhvata oblasti zdravlja, ishrane i obrazovanja dece, reproduktivnog zdravlja i položaja žena, uslove stanovanja i položaj ugroženih i marginalizovanih grupa. 

„Radimo na jednom cilju, da obezbedimo pravovremeno pouzdane, kvalitetne i međunarodno uporedive podatke kako bismo svet u kom živimo bolje razumeli i kako bismo donosiocima javnih politika i donosiocima odluka omogućili bolji i precizniji uvid u naše okruženje. Kako bi na kraju krajeva kroz ovo istraživanje mogli da našoj deci i ženama i domaćinstvima omogućimo bolji život“, rekao je vršilac dužnosti direktora Republičkog zavoda za statistiku Branko Josipović.

Iza opštih pokazatelja često se kriju velike razlike, posebno izražene kod porodica koje žive u siromaštvu, ali i u romskim naseljima, gde su pojedini pokazatelji zdravlja, ishrane i životnih uslova znatno nepovoljniji. 

Tako je osnovnim vakcinama obuhvaćeno 79,2 odsto dece uzrasta od dve do tri godine, dok je u romskim naseljima taj procenat svega 56,3. 

Javni dug Srbije porastao na skoro 42 milijarde evra: Njegov udeo u BDP-u ipak smanjen

„Zakazujemo prvo strukturalno da prepoznamo ranije kategorije, kategorije dece i odraslih, a onda napravimo dobar odgovor na to. Da vidimo šta je njima potrebno i kako ćemo da im pomognemo, ne samo finansijski i kroz humanitarnu pomoć, nego da pomognemo da dugoročno iz te situacije izađu“, istakla je terapeutkinja Snežana Anđelić. 

Dok se sa umerenim ili teškim nedostatkom hrane suočava osam odsto stanovništva Srbije, u romskim naseljima taj procenat dostiže čak 52. Kada porodica ne može da zadovolji ni osnovne životne potrebe, posledice se ne zaustavljaju na nedovoljnoj ishrani već se odražavaju i na odnose unutar domaćinstva i odrastanje dece.

„Kada vi živite u dubokom siromaštvu onda to samo sa sobom dovodi razne konflikte u porodici, razne nesigurnosti. Deca odrastaju sa jednim drugačijim pogledom na svet, sve to utiče na međuljudske odnose, na njihovu budućnost pa i na njihov sistem samostalnosti, kako će se kao ličnost ostvarivati, rasti, razvijati se i postati zrela, samostalna i odgovorna osoba“, kaže Anđelić. 

Zbog toga je značaj ovakvih istraživanja mnogo veći od same statistike. Ona omogućavaju da se problemi ne posmatraju kao izolovani slučajevi, već da se prepoznaju potrebe različitih grupa i podrška usmeri tamo gde je najpotrebnija. Jer bolji uslovi za žene, decu i porodice znače i sigurnije, zdravije i ravnopravnije društvo.

Svinje sve jeftinije, a meso u mesarama i dalje skupo: Ko diktira cene na tržištu?

Objavljeni najnoviji podaci o platama u Srbiji: Prosek 117.282 dinara, ali većina zarađuje manje