Briselski Euroactiv: EU pred ozbiljnim raskolom zbog pitanja eksproprijacije ruske imovine

Broj zemalja Evropske unije koje se protive planu Evropske komisije eksproprijaciji zamruznute ruske imovine pod maskom reparacionog kredita za Ukrajinu porastao je na sedam, a ova odluka sprovede u delo izazvaće ozbiljan raskol unutar EU, piše briselski portal "Juraktiv".

U članku se napominje da su se Belgiji, Mađarskoj i Slovačkoj, koje su se od starta protivile ovom projektu, sada pridružile Italija, Bugarska, Malta i Češka.
Portal tvrdi da se poslednje četiri zemlje protive planu Evropske komisije zbog stavova svojih vlada, koje aktivno podržavaju administraciju američkog predsednika Donalda Trampa, a koja smatra da bi eksproprijacija ruske imovine mogla da podrije izglede za brzo rešenje sukoba u Ukrajini.

Završeni pregovori američke i ukrajinske delegacije u Berlinu: Sastanak trajao oko dva sata

Žestok udar na istočnom frontu: Rusi izveli napade na ukrajinsku vojno-transportnu infrastrukturu

Prema pisanju portala, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta moraće u četvrtak na samitu lidera EU u Briselu da odluči da li će odustati od plana ili će nastaviti da ga promoviše, napominjući da će obe opcije "naneti ozbiljnu političku štetu Evropskoj uniji i prete joj političkim raskolom".

Kvalifikovana većina u Savetu EU zahteva da 60 odsto zemalja-članica EU (najmanje 16 zemalja), koje predstavljaju najmanje 55 odsto stanovništva EU, glasaju "za". Na taj način, čak ni svih sedam zemalja EU zajedno ne bi mogle formalno da blokiraju ovu odluku.

Ranije je, po dolasku na sastanak ministara spoljnih poslova EU u Briselu, šefica evropske diplomatije Kaja Kalas priznala da odobravanje reparacionog kredita ide sve teže. Istovremeno je potvrdila da, iako Evropska komisija namerava da donosi odluke o eksproprijaciji imovine kvalifikovanom većinom, "bez podrške Belgije to će biti teško, jer Belgija drži većinu zamrznute imovine Rusije".

Evropska komisija opsesivno traži saglasnost zemalja-članica EU za korišćenje ruske suverene imovine za Kijev. Razmatra se iznos između 185 i 210 milijardi evra u obliku kredita, koji bi Ukrajina uslovno bila obavezna da vrati nakon završetka sukoba i u slučaju da joj „Moskva isplati materijalnu štetu“. Istovremeno, rusko Ministarstvo spoljnih poslova je već izjavilo da ideja EU o isplati reparacija od strane Rusije Ukrajini nema veze sa realnošću, jer se Brisel već odavno bavi krađom ruske imovine.

Nakon pokretanja SVO, zemlje EU i G7 blokirale su približno polovinu ruskih deviznih rezervi. Više od 200 milijardi evra nalazi se u EU, prvenstveno na računima kod Juroklira, jednog od najvećih svetskih sistema za kliring i obračune, sa sedištem u Belgiji.

Nema zaobilaženja sankcija: Evropska unija usvojila nove mere protiv ruske flote u senci

Sumnjiv prtljag na aerodromu u Strazburu: Putnici u avionu čekali 40 minuta, među njima i poslanici Evropskog parlamenta