Evropska komisija Srbiju ocenila kao "zarobljenu državu": Šta se promenilo nakon izbora?

Direktor Instituta za evropske studije Slobodan Zečević rekao je da bi Klaster 3 morao da se otvori ove godine. Komentarišući izveštaj Evropske komisije Marko Todorović iz Centra za evropske politike kaže da u Briselu postoje velika očekivanja od Srbije posle pobede Studentske liste. 

Sagovornici RTS-a ukazuju na značaj reformi pravosuđa, vladavine prava i slobode medija. Evropska unija, smatraju, treba da bude strpljiv partner Srbiji u nastavku evropskih integracija.

Brisel pruža ruku novoj vlasti u Srbiji: Fon Bekerat poručio da zemlja može ponovo među lidere na putu ka EU

"Članstvo Crne Gore u EU nadohvat ruke": Podgorica mora da reši otvorena pitanja sa Hrvatskom

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos predstavila je pred članovima Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta paket za proširenje za 2026. godinu. Dokument obuhvata izveštaje Evropske komisije o deset zemalja kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, za period od 1. septembra prošle do 1. septembra ove godine.

Prema oceni Marte Kos, najmanje je napredovala Bosna i Hercegovina, a najviše Crna Gora, dok Srbija, posle nedavno održanih izbora, ima šansu za novi početak. U izveštaju se potvrđuje da je Srbija tehnički spremna za otvaranje Klastera 3, ali da će odluka zavisiti od političke volje država članica i napretka u oblasti vladavine prava.

Direktor Instituta za evropske studije Slobodan Zečević kaže da se izveštaj odnosi na period od septembra 2025. do septembra 2026. godine i da je politička promena u Srbiji uzeta u obzir tek u završnom delu dokumenta.

Prema njegovim rečima, Evropska komisija je ocenila da Srbija u posmatranom periodu nije napredovala na putu ka članstvu, iako je bilo tehničkog napretka u usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije.

"Suštinski su bili problemi, a to su zamerke na demokratiju, vladavinu prava i slobodu medija. Praktično, Srbija je odgovarala jednom novom pojmu koji je razvijen unutar Evropske unije, a to je pojam zarobljene države, kao da je država zarobljena od strane određene političke i poslovne elite i da ne odgovara na potrebe građana, nego štiti sopstvene interese“, objašnjava Zečević.

Ukazuje da bi takav nalaz mogao da stvori probleme i u odnosima sa Evropskom unijom, uključujući povlačenje milijardu i po evra iz sredstava Fonda za rast.

Međutim, Zečević smatra da je politička promena u Srbiji promenila okolnosti i da Evropska unija sada ima drugačiju osnovu za procenu demokratskih procesa u zemlji.

"U Srbiji su održani izbori, pobedila je jedna opoziciona studentska lista i sam bivši predsednik Srbije priznao je izborne rezultate. Srbija ima puno pravo danas da kaže da želi da nastavi sa evropskim integracijama i da otvori Klaster 3, koji je odavno bio spreman, od 2021. godine“, navodi Zečević.

Očekivanja od nove vlade

Iz Brisela se javio Marko Todorović iz Centra za evropske politike, koji kaže da ovogodišnji izveštaj za Srbiju nije glavna tema u evropskim institucijama, već se posmatra kao svedočanstvo višegodišnjeg zastoja u procesu evropskih integracija.

Prema njegovim rečima, u Briselu se pre svega govori o rezultatima izbora i očekivanjima od nove političke vlasti. Pobeda studentske liste je pozdravljena, a najveća očekivanja odnose se na vladavinu prava, nezavisnost pravosuđa i slobodu medija.

Todorović ističe da u Briselu preovlađuje stav da treba biti strpljiv sa Studentskom listom, imajući u vidu da Evropska unija nije bila dominantna tema prethodne izborne kampanje.

"Evropska unija treba sada da se postavi kao dobar i strpljiv prijatelj, kao neko ko pomaže u unutrašnjim reformama u Srbiji i ko stoji uz vrednosti na kojima se i sama Evropska unija temelji“, navodi Todorović.

Dodaje da se zbog toga određene teške političke odluke ostavljaju za kasnije. Kako objašnjava, za sada ne postoji insistiranje da se odmah postigne usaglašavanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, posebno kada je reč o sankcijama Rusiji.

Klaster 3 spreman od 2021, otvaranje se očekuje ove godine

Slobodan Zečević podseća da Evropska komisija od kraja 2021. godine ukazuje na tehničku spremnost Srbije za otvaranje Klastera 3, koji obuhvata osam poglavlja. Srbija je ranije otvorila pet poglavlja, dok su preostala tri bila pripremljena za otvaranje još 2021. godine.

Otvaranje je, međutim, odlagano zbog reforme pravosuđa, rata u Ukrajini i političkih tenzija u Srbiji.

Zečević smatra da bi Klaster 3 trebalo da bude otvoren do kraja ove godine, a da bi naredne godine Srbija mogla da napravi dodatne korake u pregovorima.

"Mislim da bi moglo mnogo toga da se uradi, da se otvore svi klasteri i da se neki i zatvore“, ocenjuje Zečević.

Crna Gora najbliža EU

Govoreći o dinamici proširenja Evropske unije, Marko Todorović ukazuje da Ukrajina i Moldavija brže napreduju u pregovorima, jer su za godinu dana otvorile sve klastere.

Ipak, prva zemlja za koju se očekuje da postane članica Evropske unije jeste Crna Gora. Prema projekcijama o kojima govori Todorović, Podgorica bi do kraja ove godine trebalo da završi pregovore, a u junu naredne godine potpiše Ugovor o pristupanju. Nakon ratifikacije tog dokumenta, Crna Gora bi mogla da postane članica Unije.

Posle Crne Gore, kako navodi, nalazi se Albanija, sa kojom se završetak pregovora planira do kraja 2027. godine, dok se za Ukrajinu i Moldaviju taj rok očekuje tokom 2028. godine, ukoliko nastave da napreduju.

Te četiri zemlje dobile su indikativne mape puta, dokumente koji preciziraju šta i u kom roku treba da bude urađeno kako bi se pregovori završili.

Todorović smatra da bi jedan od srednjoročnih ciljeva nove Vlade Srbije trebalo da bude da se za godinu dana razgovara o srpskoj mapi puta.

„Da se vratimo u red predvodnica procesa i da i mi dobijemo mapu puta, da znamo kada se završetak pregovora, a kada članstvo mogu očekivati. Mislim da će to biti veoma značajno za rast podrške članstvu u Evropskoj uniji kod javnog mnjenja“, navodi Todorović.

Pravosuđe, mediji i demokratija prioriteti buduće vlade

Srbija je od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja otvorila 22, a u okviru nove metodologije pregovora otvorena su dva od šest klastera, podseća Slobodan Zečević.

Kao preostale važne prepreke na evropskom putu Srbije izdvaja pitanje Kosova i Metohije, kao i usaglašavanje spoljne politike Srbije sa spoljnom politikom Evropske unije.

Ipak, smatra da bi prioritet u ovom trenutku trebalo da budu demokratizacija zemlje, profesionalizacija medija i vladavina prava, dok bi se ostalim pitanjima trebalo baviti u skladu sa napretkom u tim oblastima.

Govoreći o najvažnijim zadacima buduće vlade, Zečević ističe da pravosuđe mora da bude ne samo nezavisno već i efikasno.

"Treba da modernizujemo pravosuđe. Ne samo da ono bude nezavisno nego i efektivno, da može u roku od tri do četiri godine da donese pravosnažnu presudu u svim predmetima, a ne da to traje po petnaest, dvadeset godina“, navodi Zečević.

Kada je reč o medijima, smatra da je neophodno obezbediti profesionalno izveštavanje, medije koji su u stanju da izveštavaju sa terena, ali i da saslušaju različite aktere i učesnike u političkim procesima.

Kao jednu od neophodnih promena u funkcionisanju institucija izdvaja i brže konstituisanje Narodne skupštine posle izbora.

„Skupština bi morala da se konstituiše posle izbora najdalje do deset dana. Izbori se održavaju u nedelju, a skupština bi trebalo da se konstituiše do sledeće srede“, zaključuje Zečević.

Milatović o izveštaju EK: "Crna Gora može zatvoriti sva poglavlja do kraja godine"

Brisel ne popušta Skoplju: Marta Kos poručila da bez Bugara u Ustavu nema pomaka ka EU