Fon der Lajen: Zbog rata na Bliskom istoku gubimo pola milijarde evra dnevno

Posledice izraelsko-američkog rata protiv Irana osećaće se mesecima, čak i godinama, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u raspravi u Evropskom parlamentu u Strazburu.

“Surova stvarnost s kojom se svi moramo suočiti - posledice ovog sukoba mogle bi se osećati mesecima ili čak godinama koje dolaze. Ovo je druga velika energetska kriza u kratkom razdoblju od četiri godine”, rekla je Fon der Lajen u raspravi o strategiji EU-a kao odgovoru na krizu na Bliskom istoku, njenim implikacijama na cene energije i dostupnost đubriva.

Volstrit džornal: Tramp se sprema za dugotrajnu blokadu Irana

Zaharova poručuje Berlinu: "Prestanite da koristite Ukrajince kao topovsko meso, fokusirajte se na bezbednost EU"

"Gubimo pola milijarde evra dnevno"

Istakla je da je u Evropskoj uniji u 60 dana sukoba račun za uvoz fosilnih goriva povećan za više od 27 milijardi evra za istu količinu energije uvezenu pre rata.

“Gubimo gotovo 500 miliona evra dnevno”, rekla je. Zato se Evropa mora osloboditi od zavisnosti od fosilnih goriva.

Predsednica Komisije navodi da su države članice s više niskougljeničnih izvora u svom energetskom miksu manje pogođene krizom, istakavši primer Švedske.

"Na primer, u Švedskoj, kada cena gasa poraste za 1 evro po megavat-satu (MWh), račun za struju raste samo za 0,04 EUR po MWh, jer gotovo sva švedska električna energija dolazi iz obnovljivih izvora i nuklearne energije”, rekla je.

S obzirom na to da sve države članice imaju različit energetski miks, ne postoji jedinstveno rešenje koje bi u ovoj krizi bilo primenljivo na sve.

Suočavanje s energetskom krizom

Fon der Lajen je podsetila da je Komisija prošle nedelje predstavila niz mera koje se mogu različito kombinovati u različitim delovima Unije. Ključni element tih mera je veća koordinacija među državama članicama.

“Predlažemo jaču koordinaciju, ne samo u popunjavanju nacionalnih skladišta gasa, već i kada su u pitanju rezerve goriva - posebno mlaznog goriva i dizela, gdje se tržišta smanjuju. Možemo biti puno efikasniji ako koordiniramo otpuštanje zaliha nafte i osiguramo da rafinerije mogu povećati proizvodnju širom Unije”, rekla je Fon der Lajen.

Takođe je ključno da sve mere usmerene na podršku domaćinstvima i privredi budu ciljane.

“Tokom poslednje krize, samo četvrtina hitne pomoći bila je usmerena na ranjiva domaćinstva i kompanije. Više od 350 milijardi evra potrošeno je na neciljane mere. To je imalo ogroman uticaj na finansije država članica, a takođe je oslabilo mere zaštite onih kojima je najpotrebnija. Nemojmo ponoviti istu grešku i usmerimo svoju podršku tamo gde je najpotrebnija”, rekla je predsednica Komisije.

Kao treći važan element za suočavanje s energetskom krizom, Fon der Lajen navodi smanjenje potražnje za energijom. 

“Kratkoročno to možemo učiniti kombinacijom energetske efikasnosti, elektrifikacije i bržeg uvođenja digitalnih tehnologija”, rekla je, dodajući da će Komisija pre leta predstaviti akcioni plan za elektrifikaciju.

Nafta na najvišem nivou od aprila: Blokada Ormuza i haos u OPEK-u digli cene

Tramp napao Fridriha Merca zbog izjave o Iranu: "On ne zna o čemu priča, zato im ekonomija i propada"