Pismo ministara ekonomije Evropske unije: Traži se porez na ekstraprofite energetskih kompanija

Španski ministar ekonomije Karlos Kuerpo izjavio je danas da su njegove kolege iz Nemačke, Italije, Portugala i Austrije potpisale pismo upućeno Evropskoj komisiji, u kojem se ukazuje na "poremećaje na tržištu" izazvane skokom cena energenata i od koje se traži porez na neočekivanu dobit energetskih kopmanija.

Ministri finansija Španije, Nemačke, Italije, Portugala i Austrije pozvali su Evropsku uniju da uvede porez na neočekivanu dobit energetskih kompanija na nivou celog bloka, upozoravajući da rast cena nafte i gasa, podstaknut ratom u Iranu, povećava inflaciju i opterećuje domaćinstva, navodi AP.

Cela Evropa na udaru energetske krize: Sve skuplji život građana, a na vidiku nema rešanja za rast cena

Novi drastični skok cena nafte: Eskalacija sukoba na Bliskom istoku donela novo poskupljenje

"Sukob na Bliskom istoku doveo je do rasta cena nafte, što predstavlja značajan teret za evropsku ekonomiju i građane", navodi se u pismu.

Ministri ističu da je "važno obezbediti da se taj teret pravično raspodeli".

U novom pismu ministri pozivaju Evropsku komisiju da hitno razvije sličan instrument na nivou cele Unije, zasnovan na čvrstom pravnom okviru, kako bi se oporezovali dodatni profiti energetskih kompanija.

Dokument je upućen evropskom komesaru za klimu Vopke Hukstri, uz napomenu da nacionalne mere moraju biti praćene zajedničkim evropskim pristupom.

"Takvo rešenje poslalo bi jasnu poruku da oni koji profitiraju od posledica rata moraju dati svoj doprinos ublažavanju tereta za građane", navodi se.

Kako se navodi, ministri finansija Nemačke, Italije, Španije, Portugala i Austrije u zajedničkom pismu, datiranom na petak, istakli su da bi takva mera bila signal jedinstva i spremnosti na delovanje.

"To bi takođe poslalo jasnu poruku da oni koji ostvaruju profit kao posledicu rata moraju dati svoj doprinos u ublažavanju tereta za građane", navodi se u pismu.

Lavrov upozorio: U EU i NATO primećeni krizni uslovi

Inflacija u 21 zemlji evrozone porasla je u martu na 2,5 odsto, sa 1,9 odsto u februaru, uglavnom zbog viših cena nafte.

Cene nafte bi mogle da dostignu 150 dolara po barelu ako protok energenata kroz Ormuzki moreuz ostane poremećen do sredine maja, objavila je banka Džej Pi Morgan.

Američka investiciona banka istakla je da će se nafta uskoro kretati na nivou od 120-130 dolara po barelu, preneo je Rojters.

Cene dizela u Evropi dostigle su najviši nivo od 2022. godine, a fjučersi na dizel porasli su na više od 200 dolara po barelu, odnosno 1.498 dolara po toni, uz dnevni skok od gotovo deset odsto na londonskoj berzi.

Komšije potrošile više od milijardu evra da bi zaštitili valutu: Ništa im ne može globalni pad tržišta

Skoro milijardu noćenja rezervisanih onlajn u EU: Ovde se najviše putovalo u 2025. Qgodini