Srbija nije u novom planu EU: Šta znači "postepena integracija" i šta čeka Beograd?

Evropska komisija pripremila je nacrt nove strategije proširenja Evropske unije, koji bi mogao da označi početak nove faze odnosa Brisela i zemalja kandidata. U fokusu su Ukrajina, Moldavija, Albanija i Crna Gora, koje bi mogle da dobiju svojevrsnu mapu puta ka ubrzanom pristupanju. Srbija se u toj grupi, za sada, ne nalazi.

Šta to znači za evropske integracije Srbije i da li Beograd može da računa na drugačiji model napredovanja ka EU? 

Marta Kos poručila Ukrajini: Članstvo u EU 1. januara 2027. nije moguće, nema prečica ni popusta

EU razmatra hitne mere zbog masovnog priliva migranata: Jedna ideja izazvala velike podele

Elvira Kovač, potpredsednica Narodne skupštine u prethodnom sazivu istakla je da dokument još nije konačan i da će o njemu tek biti vođena rasprava među državama članicama.

"Dugo čekamo reviziju strategije proširenja. Bilo je nekoliko najavljenih rokova i mnogo nagađanja, a sada smo videli nacrt dokumenta, uz naglasak da on još nije konačan. Konkretne predloge tek treba da razmatraju zemlje članice, a ozbiljna rasprava očekuje se sredinom oktobra“, navodi ona za Euronews Srbija.

To što Srbija nije među zemljama koje se u ovom trenutku pominju kao predvodnice novog talasa proširenja, za Kovač nije razlog da se evropski proces za Srbiju posmatra kao završen.

Podseća da je Srbija pre nekoliko godina, zajedno sa Crnom Gorom, bila među državama koje su predvodile proces evropskih integracija.

"Pre osam godina imali smo sličnu situaciju, kada su Srbija i Crna Gora bile među predvodnicama procesa. Sada, nažalost, nismo. Ali za nas se otvoreno predlaže takozvana gradual integration, odnosno postepena integracija", ističe sagovornica Euronews Srbija.

Kovač: Za Srbiju značajno postepeno uključivanje u evropsko tržište

Za Srbiju bi, prema njenim rečima, posebno značilo postepeno uključivanje u jedinstveno evropsko tržište. Ideja je da građani osete konkretne koristi od evropskih integracija i pre punopravnog članstva.

"Za nas je najznačajniji pristup jedinstvenom tržištu. Za sada, nažalost, ne vidimo konačan datum pristupa. Ali bez obzira na to, ne treba da gubimo elan. Suština ovog predloga jeste da naši građani vide koristi pre samog članstva“, dodaje Kovač.

Brisel u međuvremenu šalje pozitivne poruke kada je reč o pojedinim državama regiona. Crna Gora se sve češće pominje kao zemlja koja bi mogla da napravi najbrži iskorak, dok se istovremeno naglašava da su stabilnost, dijalog i sprovođenje reformi ključni uslovi za napredak.

Kovač očekuje da će mnogo jasnija slika biti poznata nakon godišnjih izveštaja Evropske komisije o zemljama kandidatima.

"Očekuje se velika rasprava sredinom oktobra, ali ne smemo da zaboravimo ni godišnje izveštaje o svim kandidatima. U njima ćemo videti na koje će se oblasti, kada je reč o Srbiji, odnositi gradual integration. Nadamo se da će ti izveštaji biti objektivni i da će sadržati i pozitivne poruke za nas, jer od toga mnogo zavisi“, smatra ona.

Srbija van novih mapa puta za proširenje EU: Brisel razmatra plan za četiri kandidata

Dok se u Briselu priprema nova strategija proširenja, Srbija je u specifičnoj političkoj situaciji. Vlada je u tehničkom mandatu, Skupština je raspuštena, a zemlja se nalazi u predizbornom periodu.

Ipak, prema rečima Kovač, rad na evropskim integracijama nije u potpunosti zaustavljen.

"Operativni tim, bez obzira na to što je vlada u tehničkom mandatu, zaseda regularno, na nedeljnom nivou, i onlajn i fizički. Radi se sve što je moguće. Pripremaju se zakonski predlozi, dolaze komentari Evropske komisije i mnogo toga se radi u pozadini, što građani ne vide", kaže ona.

Najveći problem ostaje to što zbog raspuštene Skupštine u ovom periodu nije moguće usvajati zakone. Ipak, priprema reformi i ispunjavanje obaveza iz reformske agende trebalo bi da budu nastavljeni.

Posebno se izdvaja oblast poljoprivrede, u kojoj, prema rečima Kovač, postoji nizak nivo usklađenosti zakonodavstva sa pravom Evropske unije.

"Trudimo se da reformsku agendu, odnosno naše obaveze iz reformske agende, ipak ispunimo, bez obzira na ovaj period predizborne kampanje i izbora“, dodaje ona.

Jedna od mogućih promena koja bi mogla da utiče na buduće funkcionisanje Evropske unije jeste i uvođenje takozvanih "pasarela klauzula“. One bi u određenim oblastima omogućile odlučivanje kvalifikovanom većinom, umesto dosadašnjeg principa jednoglasnosti.

Takva promena mogla bi da olakša donošenje odluka i u budućnosti ubrza proces proširenja, posebno imajući u vidu da bi Evropska unija mogla da dobije više od 30 članica.

"Više Evrope" pre članstva u EU: Marta Kos najavila promenu politike proširenja

Makron o eventualnom povratku Britanije u EU: "To bi bila odlična vest i dobra odluka"