Šta Hrvatska traži od Srbije na putu ka EU? Štrbac ukazao na tri ključna pitanja

Predsednik Dokumentaciono-informacionog centra Veritas Savo Štrbac izjavio je danas da su u prošlosti određene države članice Evropske unije postavljale različite uslove državama kandidatima za članstvo, ali da bi svi ti uslovi mogli da budu sitnica u odnosu na ono što Hrvatska već godinama ispostavlja Srbiji.

Štrbac je za Tanjug rekao da je Italija u prošlosti uslovljavala Sloveniju za članstvo u EU i da je kasnije Slovenija uslovljavala Hrvatsku, ali da bi hrvatsko uslovljavanje Crne Gore moglo da pokaže šta Srbija može da očekuje od Hrvatske.

Marta Kos u sredu predstavlja Paket o proširenju za 2026. godinu

Evropska komisija poslala poruku novoj vlasti u Srbiji: Podrška reformama i evropskom putu zemlje

"Svi su nekome nešto uslovljavali, ali ono što ja stalno govorim, pošto pratim ove odnose hrvatsko-srpske, da je onda sve to bila 'mala maca' u odnosu na ono što Hrvatska već ispostavlja godinama. Svi njihovi funkcioneri, bez obzira iz koje opcije dolazili, imaju nekoliko glavnih zahteva prema Srbiji. To se stalno ponavlja godinama, posebno kad su izbori, a uvek su neki izbori i tamo", naveo je on.

Naglasio je da Hrvatska insistira da se reši pitanje granice na Dunavu, ali da nesporazum postoji u načinu povlačenja granične linije, jer Srbija zahteva povlačenje linije po sredini Dunava, dok Hrvatska želi razgraničenje po katastru zato što je, kako je rekao, Dunav promenio tok zbog čega su određene parcele koje su pripadale Hrvatskoj ostale u Srbiji.

Štrbac je rekao da je drugo aktuelno pitanje na kom insistira Hrvatska, rešavanje pitanja nestalih u ratovima 90-ih.

"Hrvatska traži nestale iz rata, i evo, po njihovim podacima, trenutno se 1.720 još traži. Stalno tu brojku ponavljaju, ona se onako godišnje smanji na nekoliko desetina, ali nećete od njih čuti da u toj brojci ima nešto više Srba nego Hrvata, tako da je i nama to u interesu", objasnio je on.

Dodao je da Veritas ima spisak nestalih na kom se nalazi oko 1.500 nestalih, kao i da se na zvaničnoj listi Međunarodnog komiteta Crvenog krsta ne nalaze svi nestali Srbi.

"Na toj listi od 1.700, a mi imamo još oko 500 koji nisu na toj listi, a nestali su zaista. I još jedan podatak što je interesantan, u Hrvatskoj ima oko 900 ekshumiranih, a neidentifikovanih posmrtnih ostataka i to je više od pola  sa tog spiska koji se traže. Kad bi oni bili svi identifikovani, ta brojka bi se prepolovila. U toj brojci od oko 900 ima skoro 400 Srba, što sami Hrvati kažu", rekao je Štrbac.

Podsetio je i da Hrvatska zahteva da se stave van snage zakoni u Srbiji kojima je uspostavljena nadležnost Srbije za procesuiranje ratnih zločina na celoj teritoriji bivše Jugoslavije.

Kanada izazvala podele u EU: Nemačka i još tri zemlje protiv predloga Ursule fon der Lajen

Košta razgovarao sa Srdanovićem: "Mesto Srbije je u Evropskoj uniji"