Sve prihode preusmeriće Ukrajini: EU primila 1,4 milijarde od kamata na zamrznutu imovinu Rusije

Evropska unija (EU) primila je 1,4 milijarde evra prihoda od kamata na zamrznutu imovinu Centralne banke Rusije, koju drže centralni depozirati hartija od vrednostim, koji će biti usmereni za podršku Ukrajini, saopštila je Evropska komisija (EK).

Reč je, kako se navodi u saopštenju Evropske komisije, o četvrtoj tranši sredstava koja potiču od takozvanih vanrednih profita nastalih od kamata na novčana sredstva povezana sa imovinom ruske centralne banke, blokiranom u skladu sa sankcijama EU uvedenim nakon početka rata u Ukrajini.

"Ne vozite, ne jedine, ne mislite": Moskva najavila slom Evrope, energetska kriza vodi u ekonomski kolaps

Srbija i Irska jačaju partnerstvo: Kovač se sastala sa ambasadorom Kolganom

Sredstva se odnose na prihode akumulirane u drugoj polovini 2025. godine, a iako sama imovina ostaje zamrznuta, kamate na nju, prema odluci EU, ne pripadaju Rusiji već se koriste za podršku Ukrajini.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da će novac biti usmeren na finansiranje funkcionisanja ukrajinske države, očuvanje javnih usluga i podršku oružanim snagama.

"Naša posvećenost pobedi i slobodi Ukrajine ostaje nepokolebljiva", poručila je ona.

Prema planu, 95 odsto sredstava biće usmereno kroz mehanizam zajmova za Ukrajinu, koji obezbeđuje bespovratnu podršku za otplatu makrofinansijske pomoći EU i zajmova zemalja G7, ukupne vrednosti 45 milijardi evra.

Preostalih pet odsto biće dodeljeno Evropskom mirovnom instrumentu, namenjenom pokrivanju hitnih vojnih i odbrambenih potreba Ukrajine.

Komesar EU za ekonomiju Valdis Dombrovskis ocenio je da se na taj način sankcije protiv Rusije pretvaraju u konkretnu pomoć Ukrajini.

"Evropa ovim potezom pokazuje da će Rusija snositi posledice, jer se sredstva iz njenih rezervi koriste za opstanak i obnovu Ukrajine", naveo je on.

Gde se nalazi Srbija na putu ka Evropskoj uniji? Kriza značajno uticala na politiku proširenja

Zamrzavanje imovine Centralne banke Rusije deo je šireg paketa sankcija koje su EU i njene članice uvele kao odgovor na, kako navode, rusku agresiju na Ukrajinu.

Zbog zabrane transakcija sa tom imovinom, u finansijskim institucijama EU akumulirana su značajna novčana sredstva od dospelih instrumenata, što je dovelo do stvaranja dodatnih prihoda.

Savet EU je u februaru 2024. godine odlučio da institucije koje upravljaju ovim sredstvima moraju da izdvoje i zadrže ostvarene prihode, dok je u maju iste godine usvojen pravni okvir za njihovo korišćenje u korist Ukrajine.

Krajem 2025. godine doneta je i odluka kojom se trajno zabranjuje prenos zamrznute imovine Centralne banke Rusije nazad u Rusiju.

Dmitrijev uporedio EU sa kornjačom zbog spore reakcije na energetsku krizu: "Ovo je fatalna greška"

Di Veroli: "Evropska unija ostaje posvećena podršci civilnom društvu u Srbiji"