General Lazarević o NATO agresiji: Bili smo beskonačno slabiji, ali smo imali ono što oni nisu

General-pukovnik u penziji Vladimir Lazarević, koji je za vreme NATO agresije 1999. godine bio komandant Prištinskog korpusa, kaže da je srpska vojska tokom NATO agresije pokazala besprimerni patriotizam, antologijski heroizam i nesalomivi moral, kao i vrhunsku osposobljenost i efikasno komandovanje i taktiku upotrebe snaga.

Lazarević, povodom 27 godina od početka NATO agresije na našu zemlju, kaže za Tanjug da tada niko iz martovske generacije vojnika ni jednog trenutka nije dovodio u pitanje produženje vojnog roka.

Godišnjica NATO bombardovanja Srbije: Sećanja duga 27 godina ne blede

Vesli Klark otkrio prljavu tajnu rata: NATO ne bi bombardovao snage Armije BiH, HV i HVO da su ušle u Banjaluku

"Mi smo se suprotstavljali beskonačno imperiornoj vojnoj sili. U odnosu na njih, bili smo beskonačno ništa, ali smo imali ono što oni nisu, imali smo svoje strategijske prednosti", rekao je Lazarević.

Prema njegovim rečima, u zvaničnim dokumentima u Pentagonu upisana je taktika tadašnje Vojske Jugoslavije. 

"Kažu da je to taktika 4M, koju smo mi dešifrovali kao maskiranje, manevar, mobilnost i moral", istakao je Lazarević.

Dodaje da je vojska zahvaljujući tome uspela da sačuva srpski narod na prostoru Kosova i Metohije.

Lazarević je rekao da je tajno oruđe srpske vojske bio i princip vojničke efikasnosti ispod humanosti.

"Mi smo trpeli gubitke spasavajući civile. Ja sam kao komandant naredio, ne znam da li postoji u bilo kojoj vojsci takav dokument, da svaka jedinica od bataljona pa naviše ima odrede za spasavanje civilnog stanovništva. Nijedna vojska se ne bavi time, to rade snage unutrašnje bezbednosti", ukazao je Lazarević.

Naglašava da je vojsci od velike pomoći bila i neraskidiva veza sa srpskim narodom.

"Naš narod je po trgovima, mostovima slao poruke da izdržimo. Naša poruka narodu i crkvi bila je - nama otadžbina komanduje, granice ćemo odbraniti po svaku cenu", kaže Lazarević.

Dodao je da vojska nije odlazila u rat gledajući snagu agresora, već svetinje koje treba odbraniti.

Lazarević se prisetio i poslednjih reči Ljiljane Žikić Karađorđević, majke šestoro dece i vojnika-dobrovoljca, koja je 1. aprila 1999. godine poginula u selu Ljubenić kraj Peći, nakon što je upala u zamku Albanaca sa još dva srpska vojnika.

"Za ovu zemlju vredi ginuti, i mrtva ću braniti Srbiju", glasile su njene reči, kaže Lazarević.

Prema njegovim rečima, NATO agresija je 1999. godine bila izvesna, imajući u vidu da je američki senat raspravljao o planu napada na našu zemlju još u avgustu 1998. godine.

"Oni su imali svoj plan i čekali su pogodnu priliku, čekali su neki povod. Albanci su čekali i dočekali Račak, najveću prevaru 20. veka, da bi rekli 'sada smo ubedili svet, krećemo u agresiju'", naveo je Lazarević.

Istakao je da je tada Prištinskom korpusu bilo najvažnije da sačuva živu silu i tehniku od uništenja, da odbrani državnu granicu i slomi napadnu moć agresora.

"Ali kako da sačuvate živu silu kada vas napada agresor šesto puta jači? Kada vas napada svim sredstvima, kada se vodi jedan višedimenzionalni rat, propagandni, psihološki, informacioni... Reklo bi se da je bilo beskonačno nasparam jedan", kaže Lazarević.

Kao najteži trenutak tokom rata navodi izmeštanje srpske vojske sa prostora Kosova i Metohije.

"Ja lično smatram da mi je to najteži dan za vreme odbrane otadžbine. Nisam mogao da prihvatim da ostavljamo neizvučene borce. Ni dan danas ne znamo gde su tela njih osmorice", rekao je Lazarević.

Naveo je da je srpski narod na Kosovu i Metohiji tada bio u očaju.

"Morali su da napuste sve svoje, mali broj njih je ostao. Bila je to dramatično teška situacija", priseća se Lazarević.

Zaharova pogodila u centar: Takozvano Kosovo je čedo Zapada i plod NATO agresije

Podvig: Zoltan Dani se za UNU prisetio kako je tokom NATO agresije oboren "nevidljivi" F-117A