Godišnjica NATO bombardovanja Srbije: Sećanja duga 27 godina ne blede

Agresija NATO-a na Srbiju, odnosno tadašnju SR Jugoslaviju počela je pre 27 godina, 24. marta 1999. godine u 19.53 časova. 

Agresija na SRJ bila je presedan i izvedena je bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN. 

Zaharova pogodila u centar: Takozvano Kosovo je čedo Zapada i plod NATO agresije

Podvig: Zoltan Dani se za UNU prisetio kako je tokom NATO agresije oboren "nevidljivi" F-117A

Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, tokom NATO agresije ubijen je 1.031 pripadnik vojske i policije, a ranjena su 5.173 vojnika i policajca. Poginulo je oko 2.500 civila, među njima 89 dece, a ranjeno je oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece. Kao nestalo vodi se 25 osoba.   

Svetskoj javnosti je predstavljeno da je razlog agresije bila teška humanitarna kriza na KiM, a u stvarnosti na KiM se 1998. godine dogodila serija terorističkih napada koje je počinila tzv. OVK, kako protiv snaga bezbednosti Srbije i SRJ, tako i protiv brojnih civila, ne samo Srba. 

Kao izgovor za agresiju iskorišćeni su događaji u Račku, 15. januara 1999. godine, a potom i neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu.

Pošto je Skupština Srbije potvrdila da ne prihvata odluku o stranim trupama na  teritoriji Srbije, uz predlog da Ujedinjene nacije nadgledaju mirovno rešenje na Kosovu i Metohiji, NATO je započeo vazdušne udare. 

Naredbu za napad dao je tadašnji generalni sekretar NATO-a Havijer Solana.

Prema saopštenju Generalštaba Vojske Jugoslavije, u prvom naletu 24. marta  gađano je više od 20 objekata. Prvi projektili su pali u 19.53 časova na kasarnu u Prokuplju, gde je stradao vojnik Boban Nedeljković, koji je prva žrtva agresije. 

Sledili su udari na Prištinu, Kuršumliju, Batajnicu, Straževicu. Paralelno, gađani su predajnici i sistemi veze na Jastrepcu i drugde, kao i Straževica u Rakovci. 

Vučić za UNU o politici Slobodana Miloševića: "Morao je ranije da prekine NATO agresiju"

Pogođen je i Danilovgrad, gde je poginuo vojnik Saša Stojić iz Beograda, kao i aerodrom Golubovci kod Podgorice.

Najviše je ciljan prostor Kosova i Metohije, a onda i Beograd, Novi Sad, Niš, Leskovac, Sombor, Subotica, Podgorica, Herceg Novi i Luštica u Boki.

NATO je tokom 11 sedmica agresije bacio 22.000 tona projektila, među kojima 37.000 zabranjenih kasetnih bombi i onih punjenih obogaćenim uranijumom. Razoreno je ili oštećeno oko 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga.  Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno. 

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju je 27. maja 1999, u jeku agresije na SRJ, objavio optužnicu i izdao naloge za hapšenje Slobodana Miloševića, Milana Milutinovića, Nikole Šainovića, Dragoljuba Ojdanića i Vlajka Stojiljkovića, zbog navodnih zločina na KiM.

Do obustave agresije NATO došlo je posle potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma kod Kumanova 9. juna 1999. godine.

Potpisivanju su prethodile posete Beogradu Martija Ahtisarija i Viktora Černomirdina, kako bi se izvršio dodatni pritisak na Miloševića. 

Poslednji projektili pali su 10. juna 1999. u rejonu sela Kololeč, kod Kosovske Kamenice, u 13.30 i na kasarnu u Uroševcu oko 19.35. časova. Bio je to 79. dan NATO agresije na Srbiju, odnosno SRJ. 

Agresija na Srbiju zaokružena je jednostranim i protivpravnim proglašenjem nezavisnosti Kosova 17. februara 2008. godine, što su priznale zemlje koje su učestvovale u agresiji 1999. godine. 

Tramp: Zaustaviću rat između Irana i Izraela kao što sam i na Kosovu

Otkriven spomenik Predragu Leovcu: "Srbija čuva sećanje na sinove i kćeri koji poginuli za slobodu"