Izborna kampanja ulazi u digitalnu eru: Kako mreže, algoritmi i AI utiču na birače?

Početak predizborne kampanje u Srbiji obeležio je izostanak tradicionalnih vidova političke borbe poput plakata, štandova i masovnih mitinga, pri čemu se glavna trka za glasove birača primetno preselila na internet i društvene mreže.

Sociolog i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Vladimir Vuletić i pisac i kolumnista Euronewsa Srbija Muharem Bazdulj analizirali su najnovije istraživanje javnog mnjenja agencije "Faktor plus", mehanizme digitalnog marketinga, uticaj veštačke inteligencije i psihologiju biračkog tela.

Šta funkcioneri smeju tokom kampanje? Agencija prati 93 ljudi, a jedno pravilo posebno važi za društvene mreže

RIK proglasio 11. izbornu listu: "SDA Sandžaka - Čuvari Sandžaka" ide na izbore 25. oktobra

Prema podacima agencije "Faktor plus“, da se izbori održavaju u skorije vreme, lista "Aleksandar Vučić Ujedinjena Srbija“ osvojila bi 48,6 odsto glasova, dok bi "Studentska lista“ zabeležila podršku od 37,1 odsto.

Istraživanje pokazuje istovremeni rast dve vodeće opcije, dok ostale manje političke grupacije gotovo nestaju, pri čemu bi svega dve stranačke liste prešle cenzus.   

Rejting lista i unutrašnja dinamika opozicionog bloka

Komentarišući navedene procente, profesor Vladimir Vuletić naveo je da je rast vodećih opcija prvenstveno posledica smanjenja broja neopredeljenih birača kako se izbori približavaju.  

"Imate jednu konstantu, a to je da u poslednjih 10 i više godina pola Srbije, oni koji izlaze na izbore, glasaju za Aleksandra Vučića - ja bih pre rekao nego za SNS, ali generalno za tu opciju koja danas čini vladajuću strukturu i pola Srbije ne glasa za njih“, istakao je Vuletić.  

On je dodao da novinu predstavlja preraspodela na opozicionoj sceni, ali da nova grupacija i dalje nema čvrst alternativni program.

"Problem sa ovom grupacijom je što ona nije čvrsta politička grupacija koja ima alternativni program za Srbiju. Kada bi sutra došla na vlast, mi ne znamo tačno kuda bi ona Srbiju vodila. To je grupacija koja je osmišljena i formirana da pre svega dovede u pitanje i ugrozi sadašnju vlast“", rekao je on.

Muharem Bazdulj ocenio je da je odluka da Aleksandar Vučić predvodi listu i bude personifikacija koalicije politički promišljen potez.   

"Vučić je uspeo da ovo pretvori u savetodavni obavezujući referendum, jer se opet potpuno svelo pitanje na 'za' ili 'protiv' Vučića. On je vrlo eksplicitno izašao sa idejom: 'Ako moja lista dobije poverenje, ja ću biti premijer. On je napravio određenu vrstu obećanja sa kojim ide pred svoje glasače'“, rekao je Bazdulj. 

 Bazdulj je ukazao i na problem izostanka jasne personalne alternative u opozicionom bloku.

"Postoji deo srpske javnosti koji nije pobornik ni Aleksandra Vučića ni njegove politike. Međutim, njihove alternative kažu: 'Mi nećemo biti Vučić.' To znamo, ali mi ne znamo šta oni nude. Mi nemamo ikakvu ideju koga će ta većina sutra predložiti za premijera", objasnio je on.

Uticaj društvenih mreža, algoritama i veštačke inteligencije

Razmatrajući prelazak kampanje u virtuelni prostor, sagovornici Euronews Srbija su naglasili da društvene mreže i algoritmi dodatno podstiču polarizaciju i favorizuju negativnu kampanju.  

"Već imamo eksperiment u kojem veštačka inteligencija upravlja algoritmom, a praksa je pokazala da tri emocije podstiču najveću interaktivnost - strah ponajviše, zatim bes i zatim pohlepa. Algoritam preferira sadržaje koji bude ove emocije“, naglasio je Bazdulj.  

Govoreći o spornim predizbornim spotovima i oštroj retorici na mrežama, Bazdulj je upozorio na kontraefekte agresivnih poruka.

"Ako protivniku kažete 'Mi ćemo da te bacimo u Dunav, da te ganjamo na ulici, da te pržimo', protivnik mora da se bori do zadnjeg atoma snage. Jedini način da pobedite u zatvorenom sistemu je ili da oteraš protivnika u masovnu apstinenciju ili da ga prebaciš na svoju stranu, a ovde ne postoji pokušaj da se protivnik prebaci".

Profesor Vuletić je skrenuo pažnju i na specifičnu pristrasnost izvora koje koriste savremeni jezički modeli i veštačka inteligencija prilikom pretrage političkih pojmova.

"Ubacite bilo kakvo pitanje koje se tiče politike preko ChatGPT-a ili drugog modela, i videćete da se najveći broj odgovora oslanja na opoziciono orijentisane ili zapadne izvore, poput Slobodne Evrope ili BBC-ja. Zvanični mediji i institucije su gotovo nevidljivi u tim pretragama", istakao je Vuletić.

Uloga "tihe većine" na izborima

Uprkos velikoj polarizaciji na društvenim mrežama, Vuletić je zaključio da većina građana ne podleže dnevno-političkoj histeriji i da odluku donosi na osnovu realnih životnih pitanja.  

"Izbore će odlučiti ono što nazivam 'tiha većina' - veliki broj građana koji tihuju. Koliko god se na mrežama vodili ratovi, za ovu ogromnu većinu su pre svega bitna životna pitanja: ekonomija, životni standard i društvena stabilnost“, poručio je Vuletić. 

RIK proglasio listu "Evropska Srbija - Marinika Tepić - Zdravko Ponoš" pod brojem 10

Vučić ponovo pozvao Srdanovića na TV duel: Otkrio i gde će biti prvi veliki skup njegove liste