Novi pregovarači, stari izazovi: Šta promena vlasti u Srbiji znači za odnose sa velikim silama?

Nakon održanih vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji, postavlja se pitanje šta bi promena vlasti u Srbiji značila za odnose sa velikim silama, evropske integracije i ekonomsku politiku Srbije. Da li bi došlo, i da li će doći, do promene spoljnopolitičkog kursa, ili će ključni državni i ekonomski interesi ostati isti? Posebno je važno pitanje budućnosti NIS-a, odnosi sa ruskim vlasnicima, mogućnost nekih novih rešenja za snabdevanje energentima.

Kakve bi poteze mogla da pokrene i sprovede nova vlada Srbije, šta će se menjati, a šta bi moglo da ostane isto?

Šta sledi posle pobede Studentske liste: Analitičari o roku za formiranje vlade i budućnosti pokreta

RIK saopštio preliminarne rezultate izbora: Studentska lista osvojila 140 mandata, Ujedinjena Srbija 104

"Može svašta, a može i ništa, zavisno od programa. Spoljna politika nije dominirala predizbornom kampanjom, niti je bila u žiži promena koje su se dogodile. U prvom planu bila su unutrašnjopolitička pitanja  - korupcija, sistemske promene u političkom sistemu, vladavina prava i funkcionisanje institucija", kaže karijerni diplomata Zoran Milivojević.

Dodaje da prve izjave koje su se mogle čuti ne dovode u pitanje aktuelni spoljnopolitički kurs Srbije. To se, pre svega, odnosi na mogućnost uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji, ali i na eventualne promene odnosa prema velikim silama.

"Treba, međutim, imati u vidu šta nova vlast nasleđuje. Srbija je nezavisna i vojno neutralna država, na evropskom putu, sa strateškim partnerstvima sa Kinom i Rusijom i strateškim dijalogom sa Sjedinjenim Američkim Državama. Istovremeno, Kosovo nije priznato, a sankcije Rusiji nisu uvedene. Svaka promena nekog od ovih parametara značila bi i promenu međunarodnog položaja Srbije, odnosno njenog spoljnopolitičkog kursa. Za sada, takvih najava nema", navodi karijerni diplomata.

Smatra da postojeći međunarodni položaj Srbije predstavlja određeni kvalitet koji novoj vlasti može da donese stabilnost na međunarodnoj sceni. Mogućnost komunikacije sa najvažnijim međunarodnim akterima predstavlja značajan kapital koji treba imati u vidu.

"Osim toga, Srbija, kada je reč o međunarodnoj poziciji, ne suočava se sa istim rizicima sa kojima je, na primer, danas suočena Evropa. Povodi za promenu vlasti kod nas nisu bili socijalno-ekonomske prirode, niti je u središtu političkih promena bilo pitanje rata ili učešća u ratnim sukobima. Srbija, prema tome, nema takve obaveze i u tom smislu ima određeni prostor za delovanje. Mislim da je postojeća pozicija u ovom trenutku optimalna i da može da zadovolji njene interese", dodaje on za Euronews Srbija.

Milivojević: Aktivniji odnosi sa susedima

Milivojević dodaje da je sa druge strane, nova vlast poslala prve signale da bi mogla da bude aktivnija u odnosima sa susedima, posebno sa bivšim jugoslovenskim republikama.

"To je važno naglasiti jer su upravo Zagreb, Sarajevo i Podgorica pružili podršku studentskoj listi tokom predizbornog perioda. U tom kontekstu već se govori o novim inicijativama, a ostvareni su i prvi kontakti predstavnika Studentske liste sa regionalnim političkim akterima, među kojima su Andrej Plenković i Milojko Spajić", kaže Milivojević.

Prva reakcija Vašingtona na izbore u Srbiji: SAD žele nastavak i jačanje saradnje sa novom vlašću

To je, međutim, na liniji onoga što predstavlja okosnicu spoljne politike svake ozbiljne države, pa bi tako trebalo da bude i u slučaju Srbije – razvijanje dobrosusedskih odnosa, dijaloga i regionalne saradnje.

"Želeo bih da naglasim još jednu stvar: sada je prilika da i Evropska unija jasno iskaže svoj stav prema Srbiji. To bi, između ostalog, mogla da učini deblokadom pregovaračkog Klastera 3, čime bi poslala poruku da je Srbija zaista važna za Uniju i da evropske integracije naše zemlje treba da ostanu u prvom planu", kaže Milivojević.

Sa promenom vladajuće stranke u Srbiji otvara se pitanje šta će biti prvi veliki ekonomski test pred novim vlastima, ili u ovom periodu do uspostavljanja Skupštine i nove vlade? Budući da 30. oktobra ističe licenca, otvoreno je pitanje da li bi pod novom okolnostima, mogla da bude drugačija odluka Vašingtona.

Beslać: Nova vlast mora da zadrži neutralnu poliitku

"Ono što ja već mesecima govorim, sa željom da ne budem u pravu, ali verujem da ću biti u pravu: Rusi nisu skloni da prodaju Naftnu industriju Srbiji. I oni svaku priliku koju imaju koriste da to ne urade. Amerikanci su toga potpuno svesni, nisu oni naivni pa da to ni ne vide, da to Rusi ne žele, ali ipak produžavaju nam licencu već godinu i više dana. Nekada mesec, bilo je jedanput i dva meseca, pa bilo je i 7 dana, i tako dalje. Dakle, ne vidim nikakav problem, jer se ništa nije dogodilo u međuvremenu, da nam ne bi sad opet produžili minimum 30 dana, ali moglo bi da to bude i duže, budući će sad u ovom narednom vremenu da se uspostavlja vlast", kaže ekonomista Milan Beslać.

Dodaje da su izbori pokazali ko je osvojio vlast, ali postoje i potreba, postupci, procedure kako se preuzima vlast.

"Ono što i ja verujem da će se ova licenca opet jednom dobiti i da ćemo dobiti i JANAF, što se tiče ove licence koju dobija Lukoil ili Gaspromnjeft vezano za pregovore, ona na nas bitno ne utiče. To utiče na ovaj tok razgovora između Sjedinjenih Američkih Država i Ruske Federacije. Ovo otopljavanje odnosa, koje je zasad simbolično, ali ipak govori o tome da sudbina NIS-a može da bude u korist Republike Srbije", kaže Beslać.

Dodaje da je uverenja da Srbiji vlasništvo Ruske Federacije, odnosno Gazpromnefta ništa nije naškodilo.

Beslać smatra da je formiranje budžeta test za svaku vlast kakvu politiku želi da vodi.

"Neutralna politika nikako ne bi smela da se menja, ne bi smelo da se menja ni odnos prema Ruskoj Federaciji vezano za sankcije, jer bi to imalo negativne posledice. Ne bi smelo da se menja politika prema Narodnoj Republici Kini, prema njihovim investicijama. Naravno, tu mogu biti određene promene vezano za ekološke standarde i ostalo, ali to je tekuća stvar koja nije strategijska. Što se tiče energenata, tu nikako ne sme da zaborave da mi nemamo trenutno drugi izvor gasa osim od Ruske Federacije i nešto iz Azerbejdžana", kaže Beslać. 

Zaharova: Rusija očekuje nastavak ravnopravne saradnje sa Srbijom nakon formiranja nove vlasti

Skup "Neka peva ova Slavija, nek se kolo zaigra": Građani uz baklje, vatromet i muziku proslavljaju pobedu Studentske liste