Ponovljeni izbori, ali i nepravilnosti: Šta je obeležilo glasanje na 53 biračka mesta u Srbiji?

Ponovljeni izbori na 53 biračka mesta doneli su Stranci pravde i pomirenja jedan mandat u Narodnoj skupštini, ali su ih, osim značajno manje izlaznosti u odnosu na 25. oktobar, obeležile i ponovljene nepravilnosti. To je ocenila Slađana Komatina iz Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID).

"Tri stvari obeležile su ponovljeni izborni dan: mandat za Stranku pravde i pomirenja, značajno niža izlaznost nego 25. oktobra i ponavljanje svih onih nepravilnosti koje smo videli i tokom prethodnog glasanja“, navela je Komatina.

Brnabić najavila kada će sazvati novu Skupštinu: Čeka se konačna odluka RIK-a

Kada mora biti konstituisana nova Skupština Srbije? RIK ima 96 sati za konačne rezultate, potom slede važni rokovi

Ona je za Euronews Srbija istakla da je Stranka pravde i pomirenja osvajanjem jednog mandata povećala broj poslaničkih mesta namenjenih manjinskim listama na sedam, dok će u parlamentu predstavnike imati pet različitih izbornih lista nacionalnih manjina.

Kada je reč o manjoj izlaznosti, Komatina ocenjuje da ona nije bila neočekivana, imajući u vidu da je ishod izbora već bio prilično izvestan.

"Pobednik izbora je već bio jasan, pa su građani samim tim imali značajno nižu motivaciju da izađu na ponovljeno glasanje. Treba imati u vidu i da su izbori održani 1. novembra, na dan kada su obeležavane dve godine od pada nadstrešnice u Novom Sadu, što je takođe moglo da utiče na deo birača da ne izađe na izbore“, rekla je Komatina.

Međutim, manja izlaznost nije bila jedina karakteristika ponovljenog glasanja. Prema njenim rečima, na biračkim mestima ponovo su zabeleženi problemi u vezi sa poštovanjem procedura, dok postoje i indicije o nepravilnostima van biračkih mesta, uključujući paralelne evidencije i pritiske na birače.

"To pokazuje da je potrebno da institucije reaguju na ovakve indicije, ali i da se mnogo više radi sa biračkim odborima i organima za sprovođenje izbora kada je reč o primeni izbornih procedura“, istakla je Komatina.

Posebnu pažnju izazvale su i indicije o kupovini glasova, kao i rezultati Stranke pravde i pomirenja u pojedinim sredinama u kojima prethodno nije imala podršku na izborima. Komatina je ocenila da te navode treba dodatno ispitati.

"Činjenično stanje je da je Stranka pravde i pomirenja bila jedina politička opcija koja je imala motiv na ovom ponovljenom izbornom danu, jer je jedina mogla da dođe do parlamentarnog statusa. Indicije o kupovini glasova, posebno rezultati te stranke na mestima na kojima ih nije bilo pre sedam dana, pokazuju da je ovo situacija koju svakako treba dalje istražiti. To su stvari o kojima smo čuli i 25. oktobra i o kojima je CESID tada izveštavao“, navela je ona.

Nakon ponovljenog glasanja sledi period u kojem je moguće pokretanje postupaka zaštite izbornog prava. Ukoliko takvih postupaka ne bude, Republička izborna komisija trebalo bi da usvoji ukupan izveštaj o rezultatima izbora u roku od 96 sati od prijema svih zbirnih izveštaja lokalnih izbornih komisija.

RIK objavio rezultate nakon ponovljenog glasanja: Evo koliko su osvojile Studentska lista i lista Ujedinjena Srbija

Konačni rezultati u narednim danima

Prema rečima Komatine, konačni rezultati mogli bi da budu poznati u narednim danima, nakon čega slede rokovi za dodelu poslaničkih mandata i konstituisanje Narodne skupštine.

RIK ima deset dana da dodeli mandate narodnim poslanicima prema njihovom redosledu na izbornim listama, dok rok za formiranje nove vlade iznosi 90 dana od konstituisanja parlamenta.

Govoreći o formiranju nove izvršne vlasti, Komatina je ukazala na to da studentska lista ima jasnu većinu u parlamentu, zbog čega se ne očekuju pregovori o koalicijama, ali da i dalje predstoje dogovori o važnim pitanjima, pre svega o kadrovskim rešenjima.

"Očekujem da će taj proces biti relativno brz, imajući u vidu da smo i od predstavnika studentske liste čuli takve informacije. Svakako, zakonski rok za formiranje vlade je 90 dana nakon konstituisanja Narodne skupštine“, rekla je Komatina.

Nova parlamentarna većina donosi i promenu dosadašnjeg odnosa snaga u skupštinskim klupama, dok se tradicionalne opozicione stranke suočavaju sa periodom izvan parlamenta.

Komatina smatra da je pred njima težak put, naročito imajući u vidu da je izborna utakmica, uprkos učešću 18 lista, suštinski bila obeležena nadmetanjem dva glavna politička aktera.

"To je dovelo do toga da su birači u određenom broju slučajeva glasali i strateški, birajući između opcije ostanka prethodne vlasti ili izbora nove. Ipak, tradicionalne opozicione partije imaju prostor ukoliko pokažu biračima da njihovi programi i lideri mogu da odgovore na ovaj period van parlamenta i da građanima ponude nove programe i ideje“, ocenila je Komatina.

Na kraju, govoreći o tome da li će novi saziv parlamenta i buduća vlada izdržati pun mandat ili će zemlja ponovo ići na vanredne izbore, Komatina je naglasila da je za demokratsku konsolidaciju Srbije posebno važno uspostavljanje redovnih parlamentarnih izbornih ciklusa.

"Od 2020. godine nismo imali redovne parlamentarne izbore, već tri ciklusa vanrednih izbora. Važno je da redovni parlamentarni ciklusi postanu pravilo, a ne izuzetak. To je značajno i zbog reformi, uključujući promene izbornog zakonodavstva, koje često nemaju dovoljno vremena da budu primenjene do narednog izbornog ciklusa. Nadam se da ćemo imati redovni parlamentarni ciklus“, zaključila je Slađana Komatina.

Ko će biti novi premijer Srbije? Srdanović otkrio prvi potez Studentske liste po formiranju Vlade

Zukorlićeva stranka ipak ulazi u Skupštinu Srbije: SPP osvojio mandat nakon ponovljenog glasanja