Nuklearna opasnost na Bliskom istoku: Stručnjaci za UNU o "prljavim bombama" Irana i vojnim potezima SAD

Noćas, u zenitu napetih iščekivanja da li će se Sjedinjene Američke Države uključiti u rat na Bliskom istoku, Donald Tramp je povukao obarač. Strateški bombarderi i tomahavci iz američkih podmornica izveli su snažan napad na tri podzemne nuklearne lokacije u Iranu. 

Teheran je odgovorio jakim raketnim udarima na Izrael. To je bila i tema emisije "Između redova" na UNA televiziji, autora i voditelja Aleksandra Apostolovskog.

Analiza Gardijana: Kako Teheran može da odgovori na napad SAD i Izraela?

Operacija "Ponoćni čekić": Ovako je Pentagon izveo udar, tvrde da je iranski nuklearni program uništen

Imajući u vidu činjenicu da se sukob do sada vodio na relaciji Izrael-Iran, jedan od tvoraca jugoslovenskog nuklearnog programa Miodrag Mesarović kaže da je iznenađen činjenicom da je obarač potegao - Tramp lično. 

I da pre tog koraka nije uzeo u obzir sve potencijalne probleme, a jedan se zove Vladimir Putin.

"On je morao da zna Iran ima mogućnost da zatvori Ormutski prolaz i da time praktično učini uslugu recimo Putinu - da digne cenu nafte i da ojača njegovu moć u ovom drugom ratu, jer odatle u svet izlazi 30 odsto nafte i 20 odsto gasa", ističe u razgovoru za UNU Mesarović. 

U američkom napadu na nuklearna  postrojenja, kaže naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Bogdan Stojanović, vidi se strategija uljuljkivanja protivnika.

"U kontekstu da napad bude iznenadan. To znači da Iran nije očekivao ni onaj prvi napad. Setimo se da je Bibi Netanjahu javio da ide kod sina na veridbu, da ide na odmor na severu Izraela i to je sve urađeno smišljeno, strateški da bi se Izrael opustio nas neki način. Prvo su obezglavili poolitički vrh, a onda su se nastavili udari po iranskim postrojenjima. Sada imamo nešto slično - Tramp je rekao: čekaću dve nedelje do konačne odluke i šta smo imali? Imali smo jedan iznenadni napad. I onda, desio se napad kada je malo ko to očekivao", objašnjava za UNU Stojanović. 

Da li će Putin i Tramp razgovarati o Iranu: Oglasio se zvanični Kremlj

Dodatni motiv za napad je, kaže Mesarović, činjenica da su upravo Izrael i Iran odbili da pristupe Konvenciji o nuklearnoj energiji. Osvrnuo se i na Trampovu izjavu o potpunom uništenju postrojenja, pitajući gde je onda radijacija.

"Kako to da iz postrojenja koje vrši obogaćivanje, to znači znatno iznad normalnog sadržaja, emisionih materijala koje se koriste u nuklearnim elektranama vi bombardujete, a nema ništa da izađe? Drugo pitanje u stvari mene više brine - zadužena da kontroliše detaljno jeste Međunarodna agencija za atomsku energiju, šta ona radi? Ona kao da se uspavala u stvari", ističe Mesarović. 

Reakcije posle američkog napada na Iran: Oglasili se NATO i EU

A probudiće se sutra, za kada je generalni direktor Rafael Grosi zakazao vanrednu sednicu Upravnog odbora. Do tada - glavna dilema je: da li se radi o iranskoj nuklearnoj bombi, ili ne.

"Ni to nije toliko sigurno. Kada v i pređete granicu preko 60 procenata obogaćenosto uranijuma, vi već možete da napravite nuklearno oružje. To je tzv. prljava bomba, ona širi radijaciju, ali nema eksplozivni efekat koji bi imala da je uranijum obogaćen preko 90 procenata", naglašava Stojanović. 

Posredi je, vrlo verovatno, strah od potencijalne namere Irana da napravi nuklearnu bombu, a sagovornici UNE zaključuju da se dobar deo iranskog nuklearnog programa temelji na želji te zemlje da za slučaj potencijalnog embarga - ima sopstveni nuklearni odgovor.

Blokiran prolaz nafti: Iranski parlament odobrio zatvaranje Ormuskog moreuza

"Majka svih bombi" teška 12 tona: Otkriveno kojim je oružjem Amerika bombardovala Iran