Pad režima ili krvava osveta protiv Zapada? Detaljna analiza UNE o scenarijima posle udara na Iran
Stručnjaci za UNU analiziraju unutrašnje podele, vojne kapacitete i moguće scenarije daljeg razvoja sukoba
Autor: Nenad Zafirović
01.03.2026. 21:56
Podeli:
Ubistvo iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Ali Hamnenija i skoro četrdeset visokih vojnih i političkih zvaničnika, otvara pitanje da li je Teheran pred smenom represivnog režima, kako ga mnogi zapadni mediji označavaju.
UNA proverava da li je rano govoriti o tome, koliko Iran ima sposobnosti za vođenje dugotrajnog rata i hoće li naslednik Hamneija biti spreman na kompromis sa Zapadom.
Dugogodišnja dopisnica sa Bliskog istoka Lea Kumer ocenjuje za UNU da, iako je Iran ostao bez najvišeg vrha, u zemlji postoje strukture koje mogu da obezbede kontinuitet vlasti.
"Iran, iako teokratija, ima parlament i više slojeva upravljanja. Laridžani je jedan od kandidata, a pominje se i ajatolahov sin Modžtaba, kao i još neke osobe. Koliko sam shvatila, Laridžani bi mogao da bude sledeća meta, po principu kako Izrael deluje prema svojim protivnicima", navodi Kumer za UNU.
Vojni analitičar Vlade Radulović kaža da je jako teško dati odgovor na pitanje koliko je Iran blizu promene režima.
"Ako pogledate stanovništvo, imate podeljenu sliku. Sa jedne strane ljudi prete osvetom, okupljaju se i tuguju, dok sa druge strane imate one koji slave i poručuju da je došao kraj tiraniji. Pitanje je u kom pravcu će se situacija razvijati. Ipak, istorija pokazuje da se u uslovima rata društvo često homogenizuje", kaže Radulović za UNU.
U prvih 48 sati Iran se na neki način uzdržano ponašao kada su u pitanju napadi na Izrael. Umesto toga fokusirao se na zalivske zemlje, ali Kumer to objašnjava činjenicom da Sjedinjene Države na Bliskom istoku imaju 13 vojnih baza.
"Iran je gađao zemlje koje su od Trampa tražile da se ne započinje rat zbog destabilizacije regiona. Takav odgovor Teherana nije iznenađenje", ocenjuje ona.
Jedno od ključnih pitanja jeste i koliko Iran raspolaže balističkim raketama kratkog i srednjeg dometa, kao i supersoničnim projektilima. Prema navodima Radulovića, obaveštajni podaci ukazuju da Iran ima između šest i osam hiljada raketa kratkog dometa, kao i oko dve i po hiljade srednjeg dometa.
"Ovo nije repriza prošlogodišnjeg scenarija, kada je Iran odgovorio baražnom vatrom - kombinacijom dronova, krstarećih i balističkih raketa. Ovoga puta toga nema. Iran odgovara u talasima, sa manjim brojem projektila, verovatno pokušavajući da produži sukob. Pitanje je koliku snagu za to zaista ima", navodi Radulović za UNU.
Oba sagovornika su saglasna da ovaj sukob neće trajati ni nedeljama ni mesecima, već znatno kraće, kako zbog snage Irana tako iz zbog pritiska zalivskih zemalja koje će instirati da se Teheran i Vašington vrate za pregovorački sto.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
