Bošnjak: Izveštaj UNMIK-a ključni dokaz da je Rezolucija 1244 i dalje na snazi

Državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Ivan Bošnjak rekao je danas da je optimističan povodom današnje sednice Saveta Benbednosti Ujedinjenih Nacija na kojoj se razmatrao šestomesečni izveštaj o radu UNMIK-a i da je izveštaj dokaz da Rezolucija 1244 još postoji.

"Na osnovu toga se i vrši ovo šestomesečno izveštavanje. Nadamo se da će članice ostati takve, principijelne kakve su bile u prethodnom periodu, i da će misija prvo, samog UNMIK-a, a zatim i KFOR-a, ostati nepromenjene", rekao je Bošnjak za Tanjug.

Britanija u SB UN: Pozdravljamo povratak srpskih gradonačelnika na KiM, Radojičić mora pred lice pravde

Đurić pred Savetom bezbednosti: Kurti marginalizuje Srbe, zabeleženo 137 etničkih incidenata

Istakao je da je očuvanje strukture i uloge ovih misija potrebno zbog održavanja reda i mira, demokratije kao i teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije na Kosovu i Metohiji.

"Pre svega to je interesu Srba i naravno svih onih koji u ovom periodu trpe posledice zakona o strancima što se u širem kontekstu odnosi i na dokumenta koja koriste, ali i imovinu, odnosno vozila", dodao je Bošnjak.

Ocenio je da je obraćanje ministra spoljnih poslova Marka Đurića bilo i jezgrovito i prikazalo opštu sliku položaja ne samo Srba već i uopšte manjinskih zajednica koje su izložene administrativnim problemima, pa čak i asimilaciji.

"Ono što je meni ovde bilo najdragocenije, jeste to da se ne radi o procedurama - kako to predstavljaju prištinske vlasti - već o principima. Da sve što je drugačije, sve što je drugi identitet je nepoželjno na Kosovu i Metohiji", rekao je Bošnjak.

Petković sa Sorensenom: ZSO čekamo 13 godina, Priština mora da ispuni obaveze čiji je garant EU

Naveo je da na Kosovu i Metohiji postoji stalan pritisak kako na sve one koji dolaze iz centralne Srbije, uključujući srpskog patrijarha i vernike, tako i na pripadnike drugih manjinskih zajednica kao što su Bošnjaci i Goranci, što uključuje i pokušaje onemogućavanja upotrebe jezika.

"Priština i ovog proleća pokušava da uđe u Savet Evrope koji u stvari treba da se brine o položaju manjina i naravno visokim evropskim standardima prava svih građana na određenoj teritoriji", rekao je Bošnjak.

Kao interesantno ocenio je to da vlasti u Prištini koriste tehničke mandate za stvaranje nove situacije na terenu, izbegavajući obavezu da obezbede adekvatnog predstavnika koji bi pregovarao sa rukovodstvom Srbije.

Privođenje na severu KiM: Osumnjičeni da su raznosili pošiljke Pošte Srbije

"Sa druge strane, primetno je da se i i čitav proces evropskih integracija stalno vraća na poglavlje 35 gde se traži unapređenje dijaloga. Ali kako, kad vi sa druge strane prvo, nemate odgovarajućeg sagovornika, a sa druge strane, kada se taj sagovornik i pojavi na nekom tehničkom nivou, kao što je Besnik Bislimi, oni odbijaju bilo kakvo kompromisno rešenje već stalno postavljaju dodatne i neadekvatne uslove", upitao je Bošnjak.

On je istakao da kroz posvećenost miru i očuvanje prisustva Srba na Kosovu i Metohiji, kao i principijelnu politiku nesvrstavanja ni u jedan vojni blok uz nastavak evrointegracija Srbija čini najviše da pomogne svom položaju ali i Srbima u južnoj srpskoj pokrajini.    

"Prisustvo na ovom nivou u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija je važno da bi Srbija još jednom pokazala da tzv. Kosovo niti pripada, niti može da bude članica Ujedinjenih nacija u punom kapacitetu", zaključio je Bošnjak.

Sastanak Kurti-Abdidžiku bez dogovora: Prištini prete novi izbori - rok za izbor predsednika do 28. aprila

Sorensen nakon sastanka sa Vučićem i Petkovićem: Postignut napredak u razgovorima