Đurić pred Savetom bezbednosti: Kurti marginalizuje Srbe, zabeleženo 137 etničkih incidenata

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić poručio je na sednici Saveta bezbednosti UN o KiM da se pod politikom koju sprovodi Aljbin Kurti, Srbi na Kosovu i Metohiji sve više obeležavaju kao "drugi", njihov identitet postaje razlog za život u strahu, kao i da je posebno zabrinjavajuće što izveštaj UNMIK-a ne pominje tihi, ali uporni egzodus Srba. 

Đurić je, tokom obraćanja na sednici gde je predstavljen šestomesečni izveštaj UNMIK-a o situaciji na KiM, kazao da je u veoma kratkom vremenskom periodu, približno 20 odsto srpskog stanovništva napustilo Kosovo i Metohiju usled pritisaka. 

Sorensen nakon sastanka sa Vučićem i Petkovićem: Postignut napredak u razgovorima

Petković sa Sorensenom: ZSO čekamo 13 godina, Priština mora da ispuni obaveze čiji je garant EU

"To nije statistika. To je egzodus. I naša je zajednička odgovornost da ga zaustavimo. Svedoci smo stvarnosti u kojoj je sam identitet postao izvor nesigurnosti", istakao je Đurić i dodao da se njihov identitet koristi kao osnov za ograničavanje prava kosovskih Srba, ograničavanje njihovog kretanja i targetiranje njihovih domova, imovine i verskih objekata.

Kako je naveo, proizvoljna hapšenja, napadi i administrativni pritisci nisu izolovani incidenti, već formiraju sistematski obrazac marginalizacije koji ne možemo i ne smemo ignorisati.

Ujedinjene nacije, kako je rekao, nisu stvorene da bi ćutale pred nepravdom, već je njihova uloga da obezbede poštovanje međunarodnog prava i da zaštite pojedince i grupe kojima su uskraćena prava. 

Upravo iz tog razloga, naglasio je Đurić, ono što se danas dešava na Kosovu i Metohiji nije samo regionalno pitanje, već je pitanje zajedničke odgovornosti i test kredibiliteta međunarodnog poretka.

Advokat Vasić upozorava: Srbima na KiM otimaju zemlju brojnim trikovima

"Činjenice su duboko zabrinjavajuće. Samo u 2025. godini zabeležen je 137 etnički motivisani incident. Od početka ove godine, nova hapšenja i napadi su se nastavili. Ovi događaji ne ukazuju na slučajnost, već na obrazac pritisaka i klimu nekažnjivosti", naglasio je šef srpske diplomatije. 

Kako je dodao, Srbi se suočavaju sa ograničenjima slobode kretanja, proizvoljnim hapšenjima, napadima na njihovu imovinu i skrnavljenjem verskih objekata. 

Napadi na SPC pogađaju samu srž kulturnog i duhovnog identiteta, rekao je Đurić i dodao da su posebno zabrinjavajući pokušaji ulaska u socijalne, zdravstvene i obrazovne ustanove, jer direktno ugrožavaju osnovne funkcije neophodne za opstanak zajednice.

"Ograničenja slobode kretanja su sistemska, a ne slučajna", naveo je šef srpske diplomatije i dodao da je ulaz na KiM zabranjen Miloradu Arlovu, poznatom humanitarcu iz Banjaluke, ali je i patrijarhu SPC sprečeno da poseti sedište svoje Crkve. 

Vučić upozorio Sorensena: Jednostrani potezi Prištine ugrožavaju opstanak Srba na KiM

"Ovo nisu samo administrativne prepreke; one predstavljaju namerno signaliziranje da određeni identiteti nisu dobrodošli ili da podležu uslovnom odobrenju. Ovde se ne radi o proceduri. Radi se o principu. Ove akcije šalju poruku da su prava uslovna, da identitet određuje pristup i da čak i humanitarni rad i verska dužnost mogu biti ometani", kazao je Đurić. 

Kako je dodao, samo u 2025. godini zabeleženo je više od 130 etnički motivisanih incidenata, a da su se od tada nastavila hapšenja, zastrašivanja i napadi, a izveštaji o fizičkim napadima, šteti na imovini i verbalnom uznemiravanju traju i 2026. godine. 

Podsetio je na pucnjavu na srpske dečake u Štrpcu na pravoslavni Božić dodajući da i dalje ođekuje taj incident upravo zato što odgovornost ostaje nejasna i nedovoljno pokazana. 

"Takvi incidenti narušavaju ne samo individualnu bezbednost već i kolektivni osećaj pripadnosti čitavih zajednica. Istovremeno, niz koordinisanih mera uticao je na svakodnevni život Srba", naveo je Đurić i dodao da su među tim merama jednostrana zabrana srpskog dinara, koja narušava osnovni ekonomski život i tera penzionere, porodice i mala preduzeća u neizvesnost dok se bore da pristupe sredstvima ili obavljaju svakodnevne transakcije. 

Sastanak Kurti-Abdidžiku bez dogovora: Prištini prete novi izbori - rok za izbor predsednika do 28. aprila

Đurić je naveo da se mnogi stariji građani sada suočavaju sa dugim putovanjima do graničnih područja samo da bi primili svoje penzije, pretvarajući ono što bi trebalo da bude rutinska stvar u izvor teškoća i poniženja.

Prema njegovim rečima, druga mera je sistematski pritisak na srpske institucije u zdravstvu, obrazovanju i socijalnim službama, ostavljajući pacijente bez pouzdane nege, a učenike nesigurnim u vezi sa kontinuitetom školovanja na maternjem jeziku.

Treća mera su hapšenja koja izazivaju ozbiljnu zabrinutost u vezi sa pravičnim postupkom i proporcionalnošću, a četvrta je oduzimanje zemljišta na severu za monoetničke baze specijalne policije, često sprovedeno bez transparentnosti i van dogovorenih okvira. 

Đurić je ukazao da to nisu izolovane odluke. One čine konzistentan obrazac pritiska. 

"Da bi se razumeo puni uticaj ovih mera, mora se sagledati kako one utiču na svakodnevni život. Ekonomska ograničenja se pretvaraju u neizvesnost za porodice i prepreke za preduzeća. Roditelji brinu o izdržavanju svoje dece; nastavnici i lekari vide da je njihova profesionalna budućnost ugrožena. Institucionalni pritisak utiče na pristup zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i socijalnoj zaštiti. Pravna nesigurnost stvara strah i obeshrabruje povratak onih koji su raseljeni", rekao je Đurić.

Radosne vesti sa KiM: u Pasjanu kod Gnjilana rođeno sedam beba za vikend

Kako je dodao, za mnoge, to nije pitanje politike - već da li mogu normalno da žive, odgajaju decu i ostanu u svojim domovima. 

"Kada se osnovni uslovi za dostojanstven život naruše, ljudi odlaze – ne po svom izboru, već iz nužnosti. Ova postepena demografska promena, vođena stalnim pritiskom, a ne dobrovoljnom migracijom, preti da fundamentalno promeni multietnički karakter Kosova i Metohije. I to ne pogađa samo Srbe. Goranska zajednica se suočava sa sve većom marginalizacijom. Bošnjačka zajednica je potisnuta, uz sve veću zabrinutost zbog tihe asimilacije. Kada više zajednica doživljava slične pritiske, ovo postaje strukturno pitanje koje ugrožava samu osnovu suživota", naveo je šef srpske diplomatije.

Prema njegovim rečima, u proteklih šest meseci, situacija se samo dodatno pogoršala, a umesto napretka ka normalizaciji, svedoci smo događaja koji produbljuju nepoverenje i intenziviraju nesigurnost. 

"Ovim se nameće suštinsko pitanje: kakvu budućnost možemo očekivati u društvu u kojem su ljudi meta zbog toga ko su i gde pravde nema? Bez odgovornosti ne može biti poverenja. Bez poverenja nema stabilnosti. A bez stabilnosti nema trajnog mira", kazao je Đurić. 

Vučić se izvinio studentima zbog izjave ministra Bratine: Niko nema pravo da ih bije i niko ih neće ubijati

Pušteni privedeni službenici Pošte Srbije u Kosovskoj Mitrovici: Oglasio se Anđelković