Kad će svet da reaguje: "Uklanjanje srpskih nadgrobnih spomenika u Hvatskoj je vrhunac srbofobije"

Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon osudio je danas donošenje novog zakona u Hrvatskoj koji omogućava uklanjanje srpskih nadgrobnih spomenika podignutih nakon 1990. godine.

U videu koji je postavljen na društvenim mrežama na engleskom jeziku, Gujon je upozorio domaću i međunarodnu javnost na "akt institucionalne diskriminacije" koji će, kako je naveo, imati "ozbiljne posledice".

Bezumlje na dnevnom redu: Predlog zakona o grobljima ponovo pred poslanicima Hrvatskog sabora

Hrvatska vojska šmrkovima prala stratišta: Tri decenije od napada i proterivanja Srba Zapadne Slavonije

Upozorio je da novi hrvatski zakon cilja spomenike koji odaju poštu srpskim vojnicima i civilnim žrtvama tokom rata od 1991. do 1995. godine, ili su ispisani ćiriličnim pismom koje Srbi koriste.

"Porodice preminulih sada su primorane da u roku od 30 dana uklone te spomenike o svom trošku, u suprotnom će biti kažnjene novčanom kaznom koja može dostići i 5.000 evra. O sudbini spomenika odlučuje državna komisija, bez jasnih kriterijuma, bez prava na žalbu. Reč je o čistoj srbofobiji", istakao je on.

Gujon kaže da to predstavlja sveobuhvatan pokušaj brisanja sećanja, ponižavanja mrtvih i sistematskog uklanjanja tragova srpskog postojanja na području današnje Hrvatske.

"Ovi spomenici nisu simboli mržnje, već simboli gubitka, stradanja i otpora. Dok se takva diskriminacija nad Srbima sprovodi pred očima Evrope, treba podsetiti da je Hrvatska 1995. godine etnički očistila četvrt miliona Srba, a danas pokušava da izbriše i njihovo sećanje, identitet i tragove koje su ostavili. Srbija pamti svoje sinove, svoje očeve, svoje mrtve", zaključio je Gujon.

Dan sećanja na žrtve ustaškog genocida: "Logoraši Jasenovca ubijani su na najmonstruozniji način"

Ponosni na zločinačku prošlost: Ustaški poklič "za dom spremni" i danas odjekuje Kninom