NATO smanjuje broj vojnika Kfora na KiM: Šta se krije iza te odluke?

Kfor će brojati manje vojnika na Kosovu i Metohiji, najavio je generalni sekretar NATO-a Mark Rute. Misija će biti smanjena na tri do tri i po hiljade vojnika, umesto sadašnjih 4.700. U Alijansi tvrde da je razlog poboljšana bezbednosna situacija, dok stručnjaci objašnjavaju da odluka ima i širi politički i geopolitički kontekst.

Prve NATO trupe ušle su na Kosovo i Metohiju u junu 1999. godine. Za gotovo tri decenije broj vojnika višestruko je smanjen - sa oko 50.000 u posleratnom periodu na manje od 5.000, koliko ih je danas.

Švajcarska šalje dodatne trupe na KiM: Odobreno povećanje na 300 vojnika Kfora

Nemački vojnici ostaju na KiM: Bez promena u broju pripadnika snaga

"Činjenica da smanjenjem broja vojnika i to ne samo vojnika na terenu već i rezervnih trupa koje mogu da dođu na KiM ako bude problema, govori nam o tome da oni smatraju da je bezbednosna situacija dobra i da se poboljšava. Naravno, sa naše strane to nije istina jer je srpska zajednica pod stalnim terorom, ali za NATO, koji je nosilac Kfora, to jeste činjenica", kaže Nikola Vujinović, istraživač studija bezbednosti.

Kfor je prema Rezoluciji 1244 zadužen za očuvanje bezbednog okruženja za sve zajednice na Kosovu i Metohiji. U praksi, međutim, deluje tek nakon kosovske policije i Euleksa, uglavnom u kriznim situacijama poput one iz 2023. godine kada je kosovska policija zauzela opštinsku zgradu u Zvečanu.

Komandant KFOR-a: Situacija na Kosovu je mirna, ali ne i stabilna, nema nasilja kao 2023. godine

Zbog povećanih tezija Kfor je tada dobio pojačanje od 1.000 vojnika, a najavljeno smanjenje sada vraća misiju približno na nivo pre krize.

"Primetno je da se sa povećanjem broja pripadnika tzv. KBS smanjuje broj pripadnika Kfora na KiM. Sa povećanjem parapolicijskih jedinica, najavom formiranja žandarmerije, očigledno da NATO planira da lokalnim bezbednosnim snagama prepusti veći deo odgoovrnosti, a da on može dalje da kontroliše situaciju sa redukovanim prisustvom", kaže Milovan Drecun, predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, prenosi RTS.

Misiju čini 30 država

U misiji koju čini više od 30 država po brojnosti prednjače Italija i Sjedinjene Države.

Po uticaju, izdvaja se Turska. Amerikanci danas imaju oko 600 vojnika, višestruko manje nego neposredno nakon rata.

Najavljuju racionalizaciju koja, po oceni stručnjaka, ne znači odustajanje Vašingtona od uticaja na Balkanu.

"Činjenica da će se smanjiti broj vojnika ima manje razloga da se misli da je zbog američke šire politike, a više zbog operativnih okolnosti. Kao i njihovo smanjenje NATO trupa u Evropi. To ima malo veze sa željom da napuste Evropu, više je zbog problema na Bliskom istoku u gubicima koje tamo imaju", rekao je Vujinović.

Nova hapšenja Srba na KiM otvaraju Pandorinu kutiju: Može li se optužnica za ratni zločin graditi na tv snimku?

Drecun: Kfor će dugo biti prisutan

Zbog toga se, uprkos povremenim spekulacijama o odlasku međunarodnih snaga, ne očekuje kraj misije u dogledno vreme.

"Kfor će u dugom periodu biti prisutan dok se pitanje KiM ne reši nekim opštim dogovorom, njihovo povlačenje bi ostavilo veliki prostor koji bi omogućio rešavanje problema u skladu sa Rezolucijom 1244, a to je da je Kosovo i Metohija naša teritorija. Oni to žele da spreče očigledno", rekao je Drecun.

I nakon planiranog smanjenja, Kfor će ostati najveća međunarodna vojna misija na Kosovu i Metohiji. Njegovi pripadnici i dalje obezbeđuju Visoke Dečane, dok italijanski karabinjeri dežuraju na glavnom mostu na Ibru, koji razdvaja severni i južni deo Kosovske Mitrovice.

Kancelarija za KiM o hapšenjima Srba: Akcija tzv. kosovske policije sprovedena u šest sela

Ukinut pritvor za sedmoro Srba iz Gračanice: Posle protesta stigla odluka suda