Nova hapšenja Srba na KiM otvaraju Pandorinu kutiju: Može li se optužnica za ratni zločin graditi na televizijskom snimku?

Tokom jučerašnjeg dana na teritoriji Štrpca i Gnjilana uhapšena su petorica Srba zbog, kako se navodi, događaja u Račku iz januara 1999. Kako je saopšteno iz prištinskog tužilaštva, ključan dokaz su snimci agencije Asošiejted pres od pre 27 godina. Advokati uhapšenih smatraju da tvrdnje iz optužnice nemaju pravno utemeljenje.

Danica Marinković, istražni sudija koja je januara 1999. godine vodila istragu o Račku o čemu je kasnije svedočila i u Haškom tribunalu, poručuje da je "ostala bez teksta" zbog pokretanja postupaka nakon više od četvrt veka.

Sud u Prištini: Petorici uhapšenih Srba na KiM određen pritvor do 30 dana

Uhapšeno pet osoba na KiM: Prištinska policija sprovela akciju zbog predmeta "Račak II"

"Ne mogu da verujem. Kakav bezobrazluk, takvo ponašanje je za svaku osudu. Posle 26 godina hapsiti ljude za Račak, a Račak je čist. Svi znamo istinu o Račku", poručila je Marinkovićeva, dodajući da je reč o antiterorističkoj akciji srpske policije i da je nejasno šta se uhapšenima konkretno stavlja na teret.

Ističe da su pripadnici srpskih bezbednosnih snaga tog dana postupali po naređenju i u okviru antiterorističke akcije.

"Ako su to ljudi koji su tada radili svoj posao, imali naređenje i zadatak da ga izvrše, svi znamo da je to bila antiteroristička akcija srpske policije. Zašto ih sada hapse i šta će da im stave na teret", upitala je Marinkovićeva.

Prema njenim rečima, u Prištini se godinama pokušava nametanje novog tumačenja događaja u Račku kroz, kako kaže, "novu sudsku praksu".

"Oni sada izmišljaju i stvaraju novu sudsku praksu, lažno podnose krivične prijave, pronalaze svedoke koji će lažno da svedoče i na osnovu jednog ili dva takva svedoka donose osuđujuće presude. To nema nigde u svetu", istakla je Marinkovićeva.

Kancelarija za KiM o hapšenjima Srba: Akcija tzv. kosovske policije sprovedena u šest sela

Smatra da je razlog ponovnog aktuelizovanja ovog slučaja to što, kako kaže, "ne mogu da prihvate istinu o Račku".

"Mi smo radili svoj posao profesionalno, prikupili dokaze i niko nije osuđen u Hagu za Račak. Oni to ne mogu da prihvate, a nemaju nijedan dokaz za svoju verziju događaja da je tamo bio masakr nad nedužnim civilima", naglasila je Marinkovićeva.

Podseća i da su, kako kaže, čak i pojedini albanski svedoci pred Haškim tribunalom govorili da je Račak bio uporište OVK i da su u sukobu učestvovali naoružani pripadnici te organizacije.

Novinarka i urednica RTS-a Slađana Zarić, autorka filma "Dosije Kosovo - Račak", kaže da je posebno zabrinjava činjenica da se kao dokazni materijal koristi arhivski snimak koji je i sama koristila u dokumentarnom filmu.

"Iznenađena sam da su ljudi uhapšeni samo zato što su bili pripadnici policije. U pitanju je arhivski snimak Asošiejted presa koji prati jednu legitimnu policijsku akciju. Ljudi nisu uhapšeni zato što postoje neki novi dokazi“, istakla je Zarićeva, prenosi RTS.

Ukazuje da je prištinsko tužilaštvo ceo postupak nazvalo "Račak 2", što bi, kako kaže, podrazumevalo pojavu novih činjenica, ali da se u stvarnosti to nije dogodilo.

"Kada ponovo pokrećete celu tu priču i imenujete jedan proces brojem dva, onda nekako očekujete da ćete dobiti nekakve nove dokaze za počinjeni ratni zločin. Međutim, ovde su ljudi uhapšeni samo zato što su bili pripadnici policije iz Uroševca i što su imali pušku u jednoj legitimnoj borbi protiv terorističke jedinice OVK", rekla je Zarićeva.

Račak bio jedan od temelja optužnice protiv Slobodana Miloševića

Podseća da je slučaj Račak bio jedan od temelja optužnice protiv Slobodana Miloševića pred Haškim tribunalom i da je najveći broj svedoka izveden upravo kako bi se utvrdile okolnosti tog događaja.

"Ako Haški tribunal, sa svim svojim istraživanjima i mogućnostima, nije mogao da dokaže da je u Račku bio zločin, ja zaista ne znam kako neko može da bude optužen za zločin na osnovu jednog snimka koji ne pokazuje ništa drugo osim da su to bili pripadnici Posebnih jedinica policije", rekla je Zarićeva.

Naglasila je i da su pojedini nekadašnji pripadnici srpske policije, koji već godinama žive u Beogradu, Nišu ili Valjevu, dobili sudske pozive na kućne adrese.

"To je nešto što je meni zaista strašno. Razgovarala sam sa ljudima koji su bili učesnici tih događaja i oni su na svoje kućne adrese u Beogradu, Nišu ili Valjevu ili gde žive dobili pozive za sud", navela je Zarićeva.

Ukinut pritvor za sedmoro Srba iz Gračanice: Posle protesta stigla odluka suda

Pašić: Ne može se voditi istraga na osnovu televizijskih snimaka

Advokat i bivši vojni tužilac Dragan Pašić smatra da postupci koji se vode nemaju uporište ni u međunarodnom ni u domaćem pravu.

"To što su oni nosili oružje i što su bili pripadnici Posebnih jedinica policije u okviru je legalnosti i legitimiteta. Ne može se voditi istraga na osnovu novinskih arhiva i medijskih natpisa“, istakao je Pašić.

Prema njegovim rečima, usled nedostatka materijalnih dokaza, kosovsko tužilaštvo pribegava postupcima koji imaju pre svega politički cilj.

"U kompenzaciju zbog nedostatka materijalnih dokaza, očigledno da se kosovsko tužilaštvo odlučilo za nešto što predstavlja politički, a ne pravni cilj", naveo je Pašić.

O slučaju "Račak 1": Sporno je sve

Osvrćući se na najavljeno suđenje u odsustvu za 21 osobu u predmetu "Račak 1", Pašić ističe da je sporna i sama procedura.

"Sporno je sve. Sporna su suđenja u odsustvu, sporna je istraga. Sve se zasniva na antipravu. Nije obezbeđeno pravo na pravično suđenje licima kojima se sudi u odsustvu", poručio je Pašić.

"Očigledno se, usled nedostatka dokaza, pre svega materijalnih dokaza, pribegava ovakvom načinu rešavanja konflikata. Ne može se na ovakav način vršiti revizija istorije, a to je, po svemu sudeći, politički motivisan cilj", naglasio je Pašić.

CIK u Prištini objavio raspodelu mandata: Srpska lista osvojila devet, Rašićeva stranka jedan mandat

"Račak je bio povod za početak bombardovanja"

Govoreći o istraživanju koje je sprovela tokom rada na dokumentarnom filmu, Slađana Zarić kaže da se oslanjala na svedočenja i dokumentaciju iz Haškog tribunala, kao i na forenzičke nalaze.

"Ja nisam bila u Račku i ne mogu da tvrdim šta se tamo sto posto dogodilo. Ali sam prenela svedočenja ljudi koji su bili tamo i činjenice koje su utvrđivane u Hagu, uključujući forenzičke nalaze koji govore da su kod stradalih pronađene čestice baruta, što znači da su koristili naoružanje“, navela je Zarićeva.

Dodaje da su tokom istraživanja pronađeni podaci koji ukazuju da su pojedina tela pomerana nakon sukoba i da je selo Račak bilo snažno utvrđeno uporište OVK.

"Ono što je evidentno jeste da su tela bila pomerana i da su pojedina pronađena u vrlo čudnim položajima. Veoma je važno znati da su upravo iz Račka brojni teroristički napadi izvođeni i na srpske civile i na srpske policajce", rekla je Zarićeva.

Ocenjuje da se slučaj i danas koristi u političke svrhe i podseća na njegov značaj uoči NATO intervencije.

"Bio je potreban povod. Kada pričamo o Račku, moramo da znamo da je Račak iskorišćen kao povod za početak bombardovanja. Da nije bio Račak, bilo bi nešto drugo", zaključila je Slađana Zarić.

Učesnik bitke na Košarama, potpukovnik Avramović za UNU: "Nosio nas je ponos da branimo svoju zemlju"

Na današnji dan 1999. godine počela Bitka za Košare: Stotinak protiv hiljada, ali NATO nije prošao