Šta predviđa Ustav ako predsednik podnese ostavku? Predsedavajući VST objasnio proceduru

Predsedavajući Visokim savetom tužilaštva dr Miroslav Đorđević izjavio je danas da od momenta podnošenja ostavke predsednik Republike više nema nikakvu funkciju, a da parlament nakon raspuštanja nastavlja da obavlja neodložne poslove do konstituisanja novog saziva. 

"Kada predsednik podnese ostavku, on od tog momenta više nije predsednik. I nema više nikakve funkcije. Ne može da raspusti parlament. Može da se desi situacija da mi u jednom trenutku nemamo predsednika, da predsednik parlamenta vrši funkciju predsednika Republike sa suženim ovlašćenjima, ali ne može da se desi situacija da mi nemamo parlament i da nemamo vladu", kazao je Đorđević za Tanjug.

Vučić: Gradnja brze saobraćajnice "Osmeh Vojvodine" od velikog značaja za sever Srbije

Đurić sa Sorensenom u Briselu: ZSO ostaje prioritet Srbije u dijalogu sa Prištinom

Kako je naveo, parlament i vlada i nakon raspuštanja su u tehničkom mandatu u kojem vrše neodložne, tekuće poslove.

"Raspuštanjem parlamenta, poslanici neće otići svojoj kući da ne rade ništa kao što to radi predsednik Republike kada podnese ostavku. Predsednik Republike gubi funkciju momentom ostavke, a parlament nastavlja da postoji do konstituisanja novog parlamenta", kazao je Đorđević.

Govoreći o najavi predsednika Aleksandra Vučića da će podneti ostavku, Đorđević kaže da su svi mehanizmi definisani zakonom, Ustavom i relevantnim zakonima. 

"Ukoliko podnese sam ostavku na funkciju predsednika Republike, on je podnosi predsedniku Narodne skupštine, koji onda preuzima vd status predsednika Republike. Jasno je predviđeno da status v.d. traje do tri meseca i da će za to vreme biti raspisani novi izbori", dodao je Đorđević.

Navodeći da je predsednik Republike taj koji je na obrazloženi predlog predsednika vlade vlastan da raspiše parlamentarne izbore, Đorđević napominje da je to ovlašćenje predsednika koje je uslovljeno mišljenjem odnosno predlogom predsednika vlade. 

Dva skupa, dve poruke i neizvesna jesen: Šta su pokazali Beograd i Kraljevo - Lakić i Stojanović za UNU o političkoj sceni

"Kada on podnese ostavku, on više nema tu moć, ali on može da ih raspiše ranije", naveo je Đorđević. 

Kako je rekao, u konkretnom slučaju, ukoliko politički faktori žele da istovremeno budu vanredni parlamentarni i predsednički izbori na jesen, potrebno je da predsednik Republike raspusti parlament i raspiše vanredne parlamentarne izbore, a nakon toga da ostavku.

Podnošenjem ostavke predsednika Republike, predsednik Narodne skupštine preuzima ovlašćenja predsednika, ali ne sva, kazao je Đorđević i dodao da je jedno od najvažnijih pravo tzv. suspenzivnog veta odnosno   uskraćivanja saglasnosti da se neki zakon proglasi ukazom i vrati u Narodnu skupštinu na ponovno odlučivanje.

"Zamislite do kakve bi konfuzije došlo kada bi predsednik parlamenta sam sebi mogao da stavlja veto. Ista je takva situacija i za ovo. To je vrlo jasno uređeno. U tom v.d. zvanju predsednika, predsednik parlamenta je dužan da raspiše izbore samo onda kada je to i predsednik dužan da uradi. Ali ovde nemamo tu situaciju. Raspuštanje parlamenta je predsednikovo pravo, ne dužnost. On ima pravo da na obrazloženi predlog predsednika vlade raspiše izbore", pojasnio je Đorđević.

Dodaje da je ustavno-pravno moguće realizovati da i jedni i drugi izbori budu na jesen, kao i da je moguće da budu samo predsednički ili samo vanredni parlamentarni.

"Ukoliko predsednik Vučić podnese ostavku, a ne raspusti parlament pre toga, mi sledeće parlamentarne izbore, vanredne, možemo imati tek kada bude izabran novi predsednik. To je jedino što naš ustavni okvir trenutno poznaje, to je tvrdo ograničenje", istakao je Đorđević.

Srpska lista podnela žalbu sudu u Prištini: "Da li je ugroženo ustavno pravo srpskog naroda?"

Vučić o isplatama pomoći i povećanju penzija: "Davanja mesec dana ranije, povećanje za penzionere pre kraja godine"