Svet se menja velikom brzinom, a gde smo tu mi: UNA pita - da li Srbija bira, ili čeka da bude izabrana?

Gde je Srbija u aktuelnim geopolitičkim okolnostima? Da li i u kojoj meri prepoznajemo tektonske promene u svetu? Da li biramo, ili ipak stojimo na raskršću između velikih sila, čekajući da budemo izabrani? 

Odgovore na ta i druga pitanja potražio je kolumnista „Politike” Aleksandar Apostolovski u emisiji „Između redova” od programskog direktora Centra za stratešku analizu Darka Obradovića i predsednika Srpskog demokratskog saveza Slobodana Jankovića.

Srbija između BRIKS-a i EU: Gosti UNE o raskrsnicama između Istoka i Zapada i u kom smeru ide naša zemlja

Pistorijus: Nemačka mora da redefiniše svoju geopolitičku ulogu

Govoreći o trenutnom stanju stvari, Obradović je rekao da Srbija u ovom trenutku nije svesna globalnih procesa i da joj, uz to, predikcija nije jača strana. Umesto toga, rekao je on, više pokušavamo da pogodimo nego što prognoziramo zbog čega smo u raskoraku - jednom nogom u Evropskoj uniji, drugom u nedefinisanom prostoru za koji se ne zna šta je.

„Mi i dajemo, i uzimamo, ali to ne kapitališemo. To je naš problem kompletnog spoljnopolitičkog pozicioniranja, pogotovo što mi imamo iskustvo nerazumevanja globalnih tokova koji određuju svetski poredak u periodu od nekoliko decenija. Mi smo Berlinski zid prespavali, a posledica toga je tenološka i ekonomska zaostalost,” ocenio je Obradović.

Marinković: Dolaskom Donalda Trampa na vlast počinje nova era u odnosima Srbije i SAD

On je dodao da bi aktuelne promene i podela sveta na Globalni zapad, istok i jug trebalo da se iskoriste kao stvaranje pravednijeg sveta, umesto što se ponašamo kao nesvrstana država, udaljena od tehnološjkog i ekonomskog epicentra Zapada. Drugim rečima, Obradović kaže da naše mogućnosti nisu u skladu sa očekivanjima.

„Mislim da je neophodno da se sve glasnije govori da zacementiramo, ako ništa drugo, bar strategiju spoljne politike, jer mi sada često srljamo i ulazimo u partnerstva bez suštine što, po mom mišljenju, nikako nije dobro,” ukazao je Obradović.

Berbok: Proširenje Evropske unije je geopolitička neophodnost, da bi bila veća i sigurnija

S druge strane, Janković je naveo da Srbija ima drugačiju tradiciju koja sugeriše da smo mi ti koji biramo, a ne oni koji žele da budu izabrani.

On je podsetio da smo kroz istoriju često bili pokretači promena, počev od Prvog srpskog ustanka koji je pokrenuo oslobađanjue balkanskih teritorija od Osmanskog carstva, pa nadalje, i da smo kao takvi jedini uspeli da imamo svoje dinastije na Balkanu.

Opet prazne priče od Košte: Proširenje EU je najvažnija geopolitička investicija u njenu bezbednost

"Imamo tu ideju i ponašamo se kao veliki narod i velike sile. Imamo istoriju kojom možemo da se dičimo, ali prema kojoj moramo da budemo odgovorni, a ne da je izdajemo," naglasio je Janković.

Govoreći o pozicioniranju Srbije u složenim geopolitičkim prilikama, Janković je istakao da je najbolji način za opstanak držanje reči i čuvanje jasno definisanih interesa, uz konstantnu politiku koja se ne menja od danas do sutra.

Putin: Posle raspada SSSR-a Zapad želeo da ostvari geopolitičku dominaciju nad Rusijom

„Onda dobijate dugoročno priznanje za to, i na spoljnopolitičkom planu, a to je dobro i uopšte za unutrašnju koheziju u samoj zemlji. Orban je upravo to. On je izdržao unutrašnje i spoljne pristiske, pretenje sankcijama u okviru EU, pristiske prethodne američke administracije sve je prošlo, bio je odličan sa Trampom, ali i sa Rusijom”, podsetio je Janković.

Zbog svega toga, sagovornici Apostolovskog zaključili su da je samo takva, konzistentna politika, sa jasno određenim prioritetima, bila rešenje za poziciju između Istoka i Zapada, jer bi tada, kao što je Janković rekao, Srbija mogla da bira, a ne da čeka da bude izabrana.

Furlas: Pristupanje Srbije EU je geopolitička neophodnost, Srbija je stub stabilnosti Zapadnog Balkana

Mecola: Proširenje Evropske unije je geopolitička nužnost