UNA analiza: Nakon još jednog kruga razgovora u Briselu koliko smo daleko od dogovora o KiM?

Lideri EU nisu uspeli na jučerašnjem sastanku u Briselu da ubede Beograd i Prištinu da naprave iskorak u normalizaciji odnosa. Održano je više razgovora u različitim formatima, ali nije postignuto praktično ništa.

Prištinska strana traži potpis i primenu sporazuma, a Beograd je odlučan u postavljanju crvenih linija. Šta se može zaključiti iz oprečnih izjava Vučića i Kurtija i koliko smo daleko od dogovora?

Pre samo nedelju dana i Kurti i Vučić su ugostili veliku petorku. Nismo saznali mnogo osim da postoji plan normalizacije, ali da je stvar poverljiva. Juče su otkrili - petorka je tada liderima kao poklon donela evropski predlog  za formiranje Zajednice srpskih opština. Sada kada je trebalo oko toga da se usaglase - ipak nije uspelo.  

„Verujem da će postojati pritisak prvenstveno na Vladu u Prištini, jer i dalje bez obzira na ono što se desilo u Banjskoj, Vlada u Prištini je najmanje konstruktivna u ovom dijalogu. Ne kažem da je Beograd mnogo konstruktivniji, ali je zauzeo jedan pasivan stav gde je Vlada u Prištini mnogo manje konstruktivna“, ističe za UNU direktor Centra savremene politike i portala European Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija.

Novinar iz Prištine Ljeart Hodža jučerašnje sastanke ocenjuje kao još jedne u nizu propalih, ali ne poptuno.

„Predlog nije odbijen, ali sve strane su i dalje u toliko dijametralno opozicionim stavovima da su, kako Borelj kaže, stavili apsurdne i neispunjive preduslove jedni pred druge. Na tome treba da se radi, ali pošto i dalje taj predlog nije javno objavljen, može se preraditi u nekim detaljima, nije sve baš puklo i nije sve baš mrtvo“, kaže Hodža.  

Od lidera oprečni stavovi, a od predstavnika Evropske unije samo konstatacija da do dogovora nije došlo. Informacije se, kao i ranije, dobijaju po mrvicu, a onda svaka strana popunjava svoj mozaik.

„Predsednik Vučić i premijer Kurti svojim javnostima, na svoj način objašnjavaju šta se dešavalo na pregovorima u Briselu. Sa druge strane Evropska komisija, Evropska služba za spoljne poslove ćuti o tome, ali to je ustaljena praksa koja postoji od početka dijaloga. Mislim da ta netransparentnost nije dobra za  građane ni Srbije ni Kosova, ali je dobra za proces dijaloga i proces pregovora kao što je ovaj između Beograda i Prištine“, kaže Todorović Štiplija.  

Iako ni sada nije napravljen korak ka rešenju, poznavaoci tvrde da će u narednom periodu zasigurno doći do konkretnih poteza.

„EU i Amerika koja učestvuje u ovom procesu, mislim da i oni imaju razumevanja prema izbornom procesu i kampanji u Srbiji, ali mislim da posle toga nema više izgovora da se sa primenom Briselskog i Ohridskog procesa ne krene što pre“, jasan je direktor Centra savremene politike i portala European Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija.

„Ako su Berlin i Pariz ozbiljni, oni će dati vrlo specifične zahteve i specifične datume, pošto su datumi koje je Brisel dao već pukli i prekršeni“, naglašava Hodža.  

Završen je i dvodnevni samit Evropskog saveta gde su obe strane pozvane na sprovođenje dogovorenog bez odlaganja ili preduslova.

U međuvremenu Beograd će ugostiti predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen u utorak, prilikom njene posete Zapadnom Balkanu. Do konačnog mozaika kockice će se tek spajati, a analitičari prognoziraju da na to nećemo dugo čekati.