Poznato mesto i vreme sahrane Biljane Plavšić

Opelo nekadašnjoj predsednici Republike Srpske Biljani Plavšić biće služeno sutra u Beogradu, a sahrana će biti u sredu, 7. oktobra, u Banjaluci, saznaje Srna iz izvora bliskih porodici.

Opelo će biti služeno u 10.30 časova na Novom groblju, nakon čega će kovčeg sa posmrtnim ostacima Plavšićeve u 11.00 časova biti otpremljen za Banjaluku.

Karan: "Biljana Plavšić je dala lični doprinos stvaranju Republike Srpske"

Dodik: "Biljana Plavšić je zadužila Republiku Srpsku i zaslužuje sve državne počasti"

Komemoracija će biti održana u sredu, 7. oktobra, u 10.00 časova u Banskom dvoru u Banjaluci.

Plavšićeva će biti sahranjena u 13.00 časova na banjalučkom groblju Sveti Pantelija, gde će u 12.00 časova biti služeno opelo.

Biljana Plavšić preminula je 1. oktobra u Beogradu u 96. godini. Bila je srpski političar, univerzitetski profesor i doktor bioloških nauka, narodni poslanik u Skupštini Republike Srpske i srpski član Predsedništva nekadašnje SR BiH.

Bivši je dekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Sarajevu, bivši fukcioner SDS-a i bivši predsednik Srpskog narodnog saveza.

Rođena je 7. jula 1930. godine u Tuzli, u tadašnjoj Kraljevini Јugoslaviji, a odrasla u Sarajevu. Diplomirala je biologiju na Prirodno-matematičkom fakultetu u Zagrebu, gde je i doktorirala botaniku, oblast biljna virusologija. Specijalizaciju je završila u Americi kao Fulbrajtov stipendista.

Kao naučnik-istraživač boravila je na Virološkom institutu u Pragu, Kalifornijskom univerzitetu "Minesota", u Londonu, Bariju, Tripoliju, Nju Delhiju...

Nakon studija bila je profesor i dekan na Prirodno-matematičkom fakultetu u Sarajevu. Uoči raspada bivše Јugoslavije, napustila je univerzitetsku karijeru i ušla u politiku.

Na izborima 1990. godine izabrana je za člana kolektivnog Predsedništva BiH. Istovremeno je bila i predsednik Saveta za zaštitu ustavnog poretka BiH. Uoči izbijanja rata u BiH, aprila 1992. podnela je ostavku na obe funkcije i prešla u Predsedništvo Republike Srpske.

Iz Sarajeva, u kome je već počeo rat, izašla je 20. maja 1992. kao posjednji član užeg srpskog rukovodstva.

U Republici Srpskoj bila je jedan od dva potpredsednika, sve do 14. septembra 1996. kada je, pod pritiskom međunarodne zajednice, Radovan Karadžić preneo predsednička ovlašćenja na nju.

Na izborima te godine izabrana je za predsednika Republike Srpske, a na sledećim predsedničkim izborima 1998. pretrpela je poraz od kandidata Srpske radikalne stranke Nikole Poplašena.

Dodik, Cvijanović i Minić prošetali Banjalukom: Građani im čestitali izbornu pobedu

Iz SDS-a je isključena 20. jula 1997. godine. Mesec dana kasnije osnovala je SNS i 28. avgusta izabrana je za predsednika. Na Drugoj izbornoj skupštini 30. maja 1998. godine ponovo je izabrana za predsednika SNS-a.

Zbog poraza na lokalnim izborima u aprilu 2000. godine, vanredna skupština SNS-a joj je 3. juna izglasala nepoverenje. Posle te odluke, ona je sa 105 delegata koji su je podržali nastavila delovanje pod izvornim imenom partije "Srpski narodni savez - Biljana Plavšić".

Sredinom decembra 2000. godine Plavšićeva je iz zdravstvenih razloga podnela ostavku na funkciju poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srpske.

Plavšićeva se 10. januara 2001. godine dobrovoljno predala Haškom tribunalu pred kojim je 7. aprila 2000. optužena.

Osuđena je 27. februara 2003. godine na 11 godina zatvora. Iz Haga je 26. juna 2003. prebačena u Švedsku na izdržavanje kazne u zatvoru u Hinseberju, odakle je puštena krajem oktobra 2009. godine u Beograd, nakon odsluženja dve trećine kazne.

U Beogradu je živela povučeno, bez političke aktivnosti.

Poslednji intervju Biljane Plavšić za UNA televiziju: "Republika Srpska je nešto najskupocenije što Srbi imaju"

Rukovodstvo Srpske zapalilo sveće nakon izbora: "Ovo jutros što smo radili je zavet"