Komšije "naoružane do zuba": U BiH zabrinjavajuće veliki broj legalnog oružja, a ilegalnom se ne zna ni tačan broj

Građani BiH, prema najnovijim zvaničnim podacima, imaju više od 370.000 legalnih komada oružja, a kada se, uz to, zna da brojni kriju ilegalno naoružanje, s pravom se može reći da je stanovništvo naoružano do zuba, jer je broj cevi, po svemu sudeći, premašio milion.

Dovoljno je, recimo, podsetiti na istraživanja prema kojima u BiH ima od 750.000 do 800.000 komada ilegalnog oružja, dok se u nekim tvrdi da je cifra i veća od 800.000.

Prevoznici iz BiH blokirali sve granične prelaze sa Hrvatskom: Traže hitno rešenje problema

Grafit sa pretnjama smrću Miloradu Pupovcu osvanuo u Zagrebu: Reagovalo Srpsko narodno veće

Koordinacioni odbor za kontrolu malog oružja i lakog naoružanja u BiH je tokom 2025. godine prikupljao statističke podatke o legalno registrovanom oružju u BiH, gde je na snazi čak 12 zakona o oružju.

Utvrdili su da je u FBiH u prošloj godini bilo 236.844, u Republici Srpskoj 130.380, a u Brčko distriktu 4.919 legalnih komada oružja.

Ove cifre se drastično razlikuju u odnosu na cifre od pet godina ranije, odnosno na 2020. godinu, kada je u FBiH bilo 182.338, u Republici Srpskoj 94.653, a u Brčko distriktu 3.828 komada registrovanog oružja. Dakle, kada se podvuče crta, u BiH je od 2020. do 2025. godine broj legalnih komada oružja povećan sa 280.819 na 372.143.

Prema zvaničnim podacima, 365.679 komada oružja je tokom prošle godine bilo registrovano na muškarce, a preostalih 6.464 na žene.

Stručnjak za bezbednost Safet Mušić rekao je za "Nezavisne novine" da se kolokvijalno može reći da su građani u BiH "naoružani do zuba", jer kombinacija velikog broja legalnog i procenjenog ilegalnog oružja ukazuje na izuzetno visoku dostupnost vatrenih sredstava.

"Još pre 15 godina, kada sam se detaljno bavio ovom tematikom, zaključak je bio da masovna rasprostranjenost oružja predstavlja jedan od najvećih dugoročnih bezbednosnih rizika u zemlji. Ove cifre su problematične jer povećavaju verovatnoću eskalacije svakodnevnih konflikata, čak i bezazlenih, u nasilne incidente sa smrtnim posledicama", kaže Mušić.

Primeri su, dodaje on, od međukriminalnih obračuna, preko oružanih razbojništava i krijumčarenja do porodičnog nasilja.

"Navedeni faktori otežavaju rad policijskih i pravosudnih institucija. Poseban izazov je što ilegalno oružje ostaje izvan institucionalne kontrole, što stvara 'sivu zonu' bezbednosti. Zato se pitanje kontrole i smanjenja ilegalnog oružja mora posmatrati kao strateški bezbednosni prioritet, a ne samo kao policijski problem", rekao je Mušić.

Dodik o savezu Zagreba, Tirane i Prištine: Vojno udruživanje protiv Srba direktno ruši BiH

Šta najviše brine Crnogorce? Objavljeno najnovije istraživanje OEBS-a