Plenković: Hrvatska podržava evropski put Crne Gore, ali mora da ispuni još neke kriterijume

Hrvatski premijer Andrej Plenković poručio je da je Hrvatska godinama podržavala evropski put Crne Gore, ali da Podgorica, kada je reč o Poglavlju 31 koje se odnosi na spoljnu i bezbednosnu politiku i dobrosusedske odnose, mora da ispuni još neke kriterijume.

"Naši ministri spoljnih poslova zaduženi su da razgovaraju o toj temi i kada, odnosno ako ti kriterijumi budu ispunjeni, tada ćemo odlučivati o daljim koracima", rekao je Plenković u intervjuu za skopski portal "360°".

Hladan tuš iz Brisela: Holandija blokirala Crnu Goru na putu ka EU?

Milatović: Usmerenost ka članstvu EU zajednički cilj svih

Kazao je da su ministri spoljnih poslova dve države zaduženi da razgovaraju o otvorenim pitanjima, nakon čega će Zagreb odlučivati o daljim koracima.

"Što se tiče Hrvatske, mi smo generalno za proširenje", rekao je Plenković.

Bilateralni razgovori (konsultacije) između dva ministarstava o rešavanju otvorenih pitanja, počeli su krajem januara 2025. godine, nakon što je Zagreb blokirao Podgorici zatvaranje Poglavlja 31 (spoljna, bezbednosna i odbrambena politika) u pregovorima sa EU, krajem 2024. Do sada su održana dva sastanka, oba u Zagrebu. Hrvatski zvaničnici su u februaru ove godine kazali da u pregovorima o rešavanju otvorenih pitanja s Crnom Gorom postoji napredak “u milimetrima”. Zagreb od Podgorice očekuje rešavanje otvorenih pitanja, među kojima su status (vlasništvo) školskog broda „Jadran“, odšteta zatočenicima u logoru Morinj i promena imena bazena u Kotoru.

Odnosi Crne Gore i Hrvatske zategnuti su duže od dve godine, a kulminacija se desila pošto je crnogorski parlament usvojio Rezoluciju o genocidu u Jasenovcu i logorima Dahau i Mauthauzen u leto 2024. Nakon toga je Zagreb proglasio nepoželjnima šefa parlamenta Andriju Mandića, potpredsednika Vlade Aleksu Bečića i poslanika Milana Kneževića.

Plenković je kazao da je Hrvatska godinama pomagala Crnoj Gori da sprovede reforme, prenosila znanje, preveli celokupni "aki" - odnosno zajedničko evropsko pravo, pravnu tekovinu EU - na čemu su radili, prevodili, investirali, "što ih je na kraju i koštalo".

Članstvo, ali uz ograničenja: Crna Gora ulazi u EU bez prava glasa u prelaznom periodu?

"Besplatno smo ga ustupili svim zemljama Jugoistočne Evrope, jer je to ipak ogromna količina evropskog zakonodavstva koje se stvaralo decenijama, kako bi im bilo lakše da prevode "AKI"  na svoj jezik i da taj pravni jezik i redaktura budu što bolji i efikasniji. Postoje, međutim, određena otvorena pitanja i neki potezi koji su bili veoma loši i iznenađujući pre oko dve godine, a koji su se dogodili u Skupštini Crne Gore, suprotno onome što se očekivalo, što je obećano i što je dogovoreno", naveo je Plenković.

Na pitanje misli li da će postojati mogućnost ratifikacije Pristupnog ugovora samo za Crnu Goru u svim državama članicama Evropske unije ili će ipak morati da se formira veća grupa, klaster država, odgovorio je da ne vidi kako bi moglo doći do jednog velikog paketa.

"Toliko je različita da, osim ako se koncept potpuno ne promeni, odnosno ako se ne izmisli neka nova alternativna forma bližeg statusa ili bližeg članstva koja bi onda važila za sve, ako se nastavi s tim da većina zemalja, posebno iz Jugoistočne Evrope, ide ka punopravnom članstvu, onda ne vidim kako bi moglo doći do jednog velikog paketa, jer su u institucionalnoj i pregovaračkoj dinamici razlike u vremenu i realnosti u ovom trenutku prevelike", kazao je Plenković, prenose podgoričke Vijesti.

Antonio Košta na balkanskoj turneji: Predsednik Evropskog saveta 4. juna u Beogradu

Marta Kos o pristupanju EU: Treba promeniti sistem, ali nema popuštanja u osnovnim principima