Ustavni sud odbacio apelaciju Vukanovića: Nema prepreke da Dodik bude predsednik SNSD-a

Ustavni sud Bosne i Hercegovine odbio je apelaciju zastupnika u Narodnoj skupštini Republike Srpske Nebojše Vukanovića, koji je tražio zabranu Miloradu Dodiku da obavlja funkciju predsednika vladajućeg Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD).

"Ustavni sud je odbacio kao nedopuštenu apelaciju političke organizacije 'Za pravdu i red – Lista Nebojše Vukanovića' podnesenu protiv Rešenja Suda Bosne i Hercegovine od 10. oktobra 2025. godine", saopštio je Ustavni sud BiH.

Pljačkaši vezali vlasnika zlatare, pucali na policajce i pobegli: Detalji drame u Kalesiji

Dodik o snimku Đajića: Sam sebe razrešio sa svih funkcija

Ustavni sud BiH je u odluci naglasio da apelant nije naveo niti pružio dokaze kako su povređeni neko njegovo pravo ili sloboda, zagarantirani Ustavom BiH i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

Lider opozicijske Liste za pravdu i red" Vukanović obratio se Ustavnom sudu BiH što je Sud BiH naložio Centralnoj izbornoj komisiji (CIK) BiH da provede presudu kojom je Dodiku "zabranjeno obavljanje javnih funkcija".

Vukanović se žalio na odluku Suda BiH kojom je odbijena njegova žalba nakon što je CIK BiH overio kandidaturu SNSD-a za prevremene izbore za predsednika RS-a koju je potpisao Dodik.

Vukanović je naveo da Dodik, zbog kazne izrečene zbog nepoštivanje odluka tzv. visokog predstavnika Kristijana Šmita, ne može biti ni predsednik SNSD-a.

Podsetimo, Sud BiH je 16. oktobra, uputio dopis CIK-u, tačnije lično pismo je uputila sudija Sena Uzunović, što je nezabeležno u sudskoj praksi, obrazlažući da Dodik ne može obavljati nijednu dužnost u "organima koji se finansiraju iz javnih sredstava". U dopisu se citiraju relevantni zakoni i Statut SNSD-a, ali se ne navodi izričita zabrana vođenja političke stranke.

CIK je potvrdio da je primio dopis, ali je poručio da nije nadležan za pitanje upisa i vođenja političkih subjekata te je dokumentaciju prosledio Osnovnom sudu u Banjoj Luci, koji vodi upis političkih subjekata u sudski registar.

Banjalučki sud je potom od CIK-u BiH CIK tražio da precizira da li predlaže upis promene podataka u registru političkih organizacija koji se odnose na SNSD-a s rokom od osam dana uz napomenu da, ako zahtev ne bude vraćen ili bude nepotpun, da će biti odbačen.

CIK BiH je taj zahtev prosledio Sudu BiH 5. novembra da bi Sud BiH istog dana odgovorio CIK-u da Sud BiH ne provodi takvu vrstu sankcije, ali da "postoji osnov da Osnovni sud u Banjaluci to može uraditi po službenoj dužnosti". CIK BiH je dopis Suda BiH prosledio banjalučkom sudu.

Cvijanović: Šarović brani strane kolonizatore u BiH, opravdava Šmita i njegove diktatorske postupke

Glasanje na predsedničkim izborima u Srpskoj moguće i u Beogradu: Evo kako da ostvarite svoje biračko pravo